П:
О:
Читај ми
Понуда о политичком споразуму са Србијом понуда за чланство у ЕУ
Београд,
31. јануар 2008.
Министар спољних послова у Влади Републике Србије Вук Јеремић изјавио је данас да је понуда о политичком споразуму са Србијом практично понуда за чланство у ЕУ, при чему то не може да буде прихваћено уколико се грађани Србије за тако нешто не изјасне.
Аутор:
Данас <BR> (архивски снимак)
Јеремић је у интервјуу за данашње издање дневног листа "Данас" објаснио да је ЕУ институција којој се народи и земље придружују само ако се они демократски, слободно и својевољно определе за то чланство.
Ми ћемо 3. фебруара имати референдум о будућности Србије у ЕУ, односно референдум о чланству у ЕУ. На том споразуму је 27 потписа земаља чланица ЕУ. Потребан је још један 28. потпис – потпис Србије, о коме одлучују грађани на референдуму 3. фебруара, нагласио је министар спољних послова.
Званични сајт Владе Србије преноси делове овог разговора.
Објасните политички споразум који је ЕУ понудила Србији на потписивање 7. фебруара:
– То је, пре свега, понуда за потписивање политичког споразума о сарадњи Србије и ЕУ. Најважнија његова тачка јесте опредељеност Европе да Србија постане пуноправни члан ЕУ. То се први пут износи на овако експлицитан начин и први пут је то подржало свих 27 земаља ЕУ. Понуда Србији за чланство у ЕУ за мене је најважнија тачка понуђеног споразума, који, поред тога, подразумева и потпуну либерализацију визног режима са земљама ЕУ, односно укидање виза, затим потписивање Споразума о стабилизацији и придруживању као најважнијег механизма за институционализацију корака ка пуноправном чланству у Унији, као и сарадњу у домену образовања и привреде. Ову понуду за чланство у ЕУ Србија има прилику да прихвати или да одбије. То ће бити легитимна одлука грађана Србије.
Да ли је понуђени споразум битнији од Споразума о стабилизацији и придруживању:
– Сматрам да он заиста има већу политичку важност. Наравно да је Споразум о стабилизацији и придруживању важан институционални корак који нас води ближе чланству. Али овај сада понуђени споразум у политичком смислу иде корак даље. То значи да се ЕУ обавезује на понуду пуноправног чланства Србије у ЕУ. Како видите позицију Русије у овом тренутку:
– Русија је до сада имала изузетно принципијелан став утемељен на међународном праву када је реч о будућем статусу Косова и Метохије, и то је став који изузетно ценимо. Позиције Москве и Београда веома су блиске, ако не и подударне по том питању. С друге стране, невезано за Космет, Русија је наш историјски, традиционални партнер, пријатељ и савезник, један од најважнијих економских партнера ове земље, и у сваком случају неко с ким врло блиско сарађујемо по свим међудржавним питањима. Русија исто тако чврсто подржава процес интеграције Србије у ЕУ, као што подржава процес интеграције целокупног западног Балкана у ЕУ, што је на изузетно експлицитан начин речено приликом мог сусрета у Москви с министром спољних послова Сергејом Лавровим, као и приликом сусрета највише државне делегације Србије са председником Русије Владимиром Путином. Да ли је дилема Косово и Метохија или ЕУ наметнута:
– Политика Владе ове земље, дакле политика око које смо се сложили, имала је неколико приоритета. Два најважнија су очување територијалне целовитости и суверенитета земље и убрзавање процеса интеграције Србије у ЕУ. То су приоритети од којих Влада Србије и председник Републике никако неће одустати. Када је посреди очување целовитости наше територије, искушења заиста јесу велика. Ми водимо принципијелну политику од које нећемо одустати, а то је да се залажемо свим правним, политичким, дипломатским средствима за нашу позицију и ставове за које верујемо да су у складу са Уставом и међународним правом. За једну такву политику покушавамо да нађемо што је могуће већи број савезника у међународној арени. Када је реч о процесу интеграција Србије у ЕУ, а што ми сматрамо потпуно једнако важним приоритетом за ову земљу, од њега такође не одустајемо. Остаћемо упорни у одбрани наших интереса и на једном и на другом колосеку. Енергетски споразум са Русијом:
– Политичка подршка Руске Федерације коју имамо за наше ставове о Косову и Метохији није ни на који начин повезана са енергетским уговором. Влада Србије се определила за енергетски аранжман из дубоког уверења да је он у најбољем економском и геостратешком интересу за нашу земљу јер јој у неколико наредних деценија гарантује снабдевеност енергијом. То је од највеће могуће важности и када причамо о атрактивности улагања у Србију, јер ће један од параметара који ће се од данас узимати у обзир бити тај да је Србија трајно снабдевена енергентима, па самим тим представља атрактивну локацију за улагања. Тај гасовод у Србију улази из Бугарске која је чланица ЕУ. Још много детаља треба да буде испреговарано око крајњих дестинација тог гасовода. Он ће сигурно покривати Србију и регион, али врло вероватно ће ићи према земљама ЕУ, преко Хрватске, до Аустрије и Мађарске. То је гасовод који чини Србију једном од најважнијих карика у ланцу енергетског снабдевања ЕУ и један европски пројекат који ће за своју последицу, у сваком случају, имати и приближавање Србије ЕУ, не само због тога што ће се земља енергетски, економски, а самим тим и политички стабилизовати, већ ће и у физичком смислу повезивати Србију са ЕУ. Тај гас ће из ЕУ улазити Србију и из Србије излазити у ЕУ. То је још један од мостова који ми градимо у Европи. И за то уживамо чврсту подршку Русије.
Ми ћемо 3. фебруара имати референдум о будућности Србије у ЕУ, односно референдум о чланству у ЕУ. На том споразуму је 27 потписа земаља чланица ЕУ. Потребан је још један 28. потпис – потпис Србије, о коме одлучују грађани на референдуму 3. фебруара, нагласио је министар спољних послова.
Званични сајт Владе Србије преноси делове овог разговора.
Објасните политички споразум који је ЕУ понудила Србији на потписивање 7. фебруара:
– То је, пре свега, понуда за потписивање политичког споразума о сарадњи Србије и ЕУ. Најважнија његова тачка јесте опредељеност Европе да Србија постане пуноправни члан ЕУ. То се први пут износи на овако експлицитан начин и први пут је то подржало свих 27 земаља ЕУ. Понуда Србији за чланство у ЕУ за мене је најважнија тачка понуђеног споразума, који, поред тога, подразумева и потпуну либерализацију визног режима са земљама ЕУ, односно укидање виза, затим потписивање Споразума о стабилизацији и придруживању као најважнијег механизма за институционализацију корака ка пуноправном чланству у Унији, као и сарадњу у домену образовања и привреде. Ову понуду за чланство у ЕУ Србија има прилику да прихвати или да одбије. То ће бити легитимна одлука грађана Србије.
Да ли је понуђени споразум битнији од Споразума о стабилизацији и придруживању:
– Сматрам да он заиста има већу политичку важност. Наравно да је Споразум о стабилизацији и придруживању важан институционални корак који нас води ближе чланству. Али овај сада понуђени споразум у политичком смислу иде корак даље. То значи да се ЕУ обавезује на понуду пуноправног чланства Србије у ЕУ. Како видите позицију Русије у овом тренутку:
– Русија је до сада имала изузетно принципијелан став утемељен на међународном праву када је реч о будућем статусу Косова и Метохије, и то је став који изузетно ценимо. Позиције Москве и Београда веома су блиске, ако не и подударне по том питању. С друге стране, невезано за Космет, Русија је наш историјски, традиционални партнер, пријатељ и савезник, један од најважнијих економских партнера ове земље, и у сваком случају неко с ким врло блиско сарађујемо по свим међудржавним питањима. Русија исто тако чврсто подржава процес интеграције Србије у ЕУ, као што подржава процес интеграције целокупног западног Балкана у ЕУ, што је на изузетно експлицитан начин речено приликом мог сусрета у Москви с министром спољних послова Сергејом Лавровим, као и приликом сусрета највише државне делегације Србије са председником Русије Владимиром Путином. Да ли је дилема Косово и Метохија или ЕУ наметнута:
– Политика Владе ове земље, дакле политика око које смо се сложили, имала је неколико приоритета. Два најважнија су очување територијалне целовитости и суверенитета земље и убрзавање процеса интеграције Србије у ЕУ. То су приоритети од којих Влада Србије и председник Републике никако неће одустати. Када је посреди очување целовитости наше територије, искушења заиста јесу велика. Ми водимо принципијелну политику од које нећемо одустати, а то је да се залажемо свим правним, политичким, дипломатским средствима за нашу позицију и ставове за које верујемо да су у складу са Уставом и међународним правом. За једну такву политику покушавамо да нађемо што је могуће већи број савезника у међународној арени. Када је реч о процесу интеграција Србије у ЕУ, а што ми сматрамо потпуно једнако важним приоритетом за ову земљу, од њега такође не одустајемо. Остаћемо упорни у одбрани наших интереса и на једном и на другом колосеку. Енергетски споразум са Русијом:
– Политичка подршка Руске Федерације коју имамо за наше ставове о Косову и Метохији није ни на који начин повезана са енергетским уговором. Влада Србије се определила за енергетски аранжман из дубоког уверења да је он у најбољем економском и геостратешком интересу за нашу земљу јер јој у неколико наредних деценија гарантује снабдевеност енергијом. То је од највеће могуће важности и када причамо о атрактивности улагања у Србију, јер ће један од параметара који ће се од данас узимати у обзир бити тај да је Србија трајно снабдевена енергентима, па самим тим представља атрактивну локацију за улагања. Тај гасовод у Србију улази из Бугарске која је чланица ЕУ. Још много детаља треба да буде испреговарано око крајњих дестинација тог гасовода. Он ће сигурно покривати Србију и регион, али врло вероватно ће ићи према земљама ЕУ, преко Хрватске, до Аустрије и Мађарске. То је гасовод који чини Србију једном од најважнијих карика у ланцу енергетског снабдевања ЕУ и један европски пројекат који ће за своју последицу, у сваком случају, имати и приближавање Србије ЕУ, не само због тога што ће се земља енергетски, економски, а самим тим и политички стабилизовати, већ ће и у физичком смислу повезивати Србију са ЕУ. Тај гас ће из ЕУ улазити Србију и из Србије излазити у ЕУ. То је још један од мостова који ми градимо у Европи. И за то уживамо чврсту подршку Русије.
-
Београд, 17. јул 2024.Влада ће у вези са пројектом „Јадар“ наставити да ради у...
-
Београд, 12. јул 2024.Србија проналази изворе раста на путу ка побољшању животног...
-
Београд, 26. јун 2024.На превентивним прегледима више од 2.300 грађана открило неку...
-
Београд, 24. јун 2024.Трансформацијом ЕПС-а до снажне профитабилне компаније
-
Београд, 4. јун 2024.Свеобухватно побољшање материјалног положаја припадника...
-
Београд, 12. април 2024.Србија сачувала макроекономску стабилност
-
Београд, 11. април 2024.Држава дугорочно размишља о развоју енергетског сектора
-
Београд, 6. март 2024.У овој години 315 милиона динара за развој мање развијених региона
-
Београд, 31. децембар 2023.Стопа криминала ове године нижа за готово 18 одсто
-
Београд, 23. август 2023.Снажан раст извоза ИКТ сектора резултат развоја иновација