П:
О:
Читај ми
Завидан биланс Владе у домену економије и европских интеграција
Београд,
17. март 2008.
Потпредседник Владе Републике Србије Божидар Ђелић рекао је у интервјуу за данашње издање дневног листа "Данас" да је Србија у рекордном року од наставка преговора са Европском комисијом успела да оконча преговоре о Споразуму о стабилизацији и придруживању, који је парафиран 7. новембра прошле године.
Сајт Владе Републике Србије преноси делове овог разговора.
О европским интеграцијама и економији:
– ССП је најзначајнији економски уговорни однос за нашу земљу. Ратификовали смо споразум о визним олакшицама и он се примењује од 1. јануара 2008. године. Са Европском комисијом увелико преговарамо о укидању виза за путовања свих наших грађана у земље чланице ЕУ. Очекујемо да у априлу добијемо коначне критеријуме и завршимо с њиховим испуњавањем до краја године. Европски званичници први пут и сами спомињу давање статуса кандидата Србији до краја ове године. Добили смо бесповратну финансијску помоћ из претприступних фондова у износу од милијарду евра до 2011. године. Наш циљ је да до краја ове године добијемо приступ знатно већим структурним фондовима ЕУ.
Укинут је порез на куповину првог стана и смањен ПДВ на информатичку опрему. Пољопривредници су добили значајна подстицајна средства и с тим настављамо и ове године. Исплатили смо и стари дуг пензионерима. Од следеће године труднице ће добијати 100 одсто надокнаде за одсуство у току трудноће. Биланс нашег рада у домену економије и европских интеграција је завидан.
Председник Србије Борис Тадић је изјавио да би одмах потписао Споразум о стабилизацији и придруживању са ЕУ уколико би му био понуђен. Ипак, хапшење Ратка Младића остаје као предуслов за то.
– Потписаћемо ССП чим то буде могуће. Да ли техничка Влада може да се бави питањем Хага?
– Свако ради свој посао, а законе мора поштовати и техничка Влада. Један од њих је и Закон о сарадњи с Хашким трибуналом. Недавно сте изјавили да би следећи сазив Народне скупштине требало да ратификује енергетски споразум с Русијом. Да ли сте под тим подразумевали да и продаја НИС остане део аранжмана?
– Подсетићу вас да сам био поборник постепене приватизације НИС, прво путем мањинске продаје на тржишту капитала, па тек после 5-10 година већинске. То је оно што сада треба да урадимо са ЕПС-ом и да направимо српску варијанту чешког ЧЕЗ-а, који вреди више од 40 милијарди долара. У међувремену се искристалисао руско-италијански пројекат изградње гасовода Јужни ток и од великог значаја за нашу земљу било је да постанемо део тог пројекта. У потпуности смо зависни од Русије када је реч о гасу, јер све друге алтернативе су веома скупе. Руска Федерација и Гаспром су имали избор или да гасовод иде преко Румуније или преко Србије. Да би ишао преко Србије њихов услов је био да склопимо уговор и око продаје НИС-а. Да ли то значи да ћете, као човек који се залаже за тржишну економију, дозволити да највредније предузеће буде продато мимо тендера?
– Енергетика је веома специфична грана и ту није реч само о тржишту, већ и о обезбеђивању стабилног снабдевања енергентима. У годинама које долазе то ће постати кључно питање за многе земље и од суштинске је важности да Србија не буде међу њима. Да не говорим о томе да и из геополитичких разлога пролазак најзначајнијег енергетског пројекта у следећој деценији има велику вредност за нас. Продаћете НИС за 400 милиона евра?
– Није то само 400 милиона евра. Ту су и значајне инвестиције од најмање пола милијарде евра и чињеница да је Гаспромњефт водећа светска нафтна компанија која има суфицит у преради нафте од 20 милијарди тона годишње. Та чињеница, а не српско-руско пријатељство, обезбеђује будућност нашим рафинеријама у Панчеву и Новом Саду. О многим другим елементима споразума тек треба да се преговара. Хоћете ли тражити вишу цену за НИС?
– Није ово лична ствар. Преговара се у најбољем интересу државе, Војводине и НИС-а. Да ли онда можемо да сматрамо да су и ЈАТ и Аеродром већ у руским рукама, пошто су интерес за њих показале друге руске компаније, па би могле да предложе сличан аранжман у овој ситуацији?
– Гас је веома специфична ствар јер немамо алтернативу. ЈАТ иде на тендер, а Аеродром на берзу. У медијима се доста спекулише да је угрожена реализација концесије за изградњу аутопута Хоргош-Пожега. Које информације имате о томе?
– Моје информације из разговора с Дојче банком јесу да ће они наставити да буду партнери у тој трансакцији. Новина је у томе да преговори показују да ће прва година изградње бити финансирана из средстава концесионара, а не финансијских партнера. То је могуће, али Влада ће морати да се одреди према том питању. Како ће се Влада одредити? Како ћете се ви одредити? Да ли ћете увести у посао фирме које немају све банкарске гаранције?
– Свима је јасно да је у интересу земље да се гради тај аутопут. С друге стране, да би у потпуности ушле у посао као концесионар, мораће да обезбеде финансирање за цео пројекат. Сачекајмо да видимо исход преговора који тренутно трају, али јасно је да ће концесионар у потпуности моћи да буде уведен у посао само у моменту када Влада добије гаранцију за цео износ пројекта. Изјавили сте да ове године очекујете три милијарде евра инвестиција. Да ли ту рачунате само приходе од приватизације или ће бити и гринфилд инвестиција?
– Један број приватизација је покренут у другом полугодишту 2007. У току је наплата за ДДОР и РТБ Бор. Предстоји приватизација Заставе, ЈАТ ервејза, ЈАТ технике, Ласте, Генекса, а очекујем и један број гринфилд инвестиција које су најављене. Које сте гринфилд инвестиције ви привукли, пошто је познато да сте краће време имали и саветника за привлачење инвестиција?
– Из мени чудних разлога Горан Јешић је морао да поднесе оставку само зато што је на власти присутан и у локалу. Одбор за решавање сукоба интереса лакше прихвата да неко ко је у приватном сектору може да саветује некога ко ради за државу. То очигледно није у реду и та пракса би морала да се промени. Учествовао сам у привлачењу инвестиције француске компаније Лор у Бачкој Тополи. Активно радим на томе да се јапански и светски лидер у производњи стакла Асахи-глас одлучи за Србију, а не за Хрватску, као и да се Бол пекиџинг одлучи за нас, а не за Пољску. Ипак, инфлација расте, гувернер тражи да и Влада нешто предузме. Шта може да се уради ове године на сузбијању инфлације?
– Влада је израдила буџет у којем плате државних службеника не расту у реалном износу ове године што је најважнија ствар за инфлацију. Друга ствар је та да прва два месеца јавних финансија имамо суфицит. Очекујем да у прва три месеца буде постигнут баланс, тако да буџет не делује инфлаторно. Трудимо се да кроз разне акције у домену активирања извоза санирамо спољнотрговински дефицит. Влада неће прибећи било каквим предизборним трошењима као што је то био случај пред изборе у јануару 2007. године, када је много тога урађено да би се купили гласови. Ова Влада неће урадити ништа што би повећало инфлацију. У случају победе проевропски оријентисаних странака, могу рећи да ћемо се изборити за једноцифрену инфлацију. И у овим изузетно тешким околностима наша економија наставља да расте. У протеклих 12 месеци индустријска производња порасла је за четири одсто, а грађевинарство за 14 одсто. Предвиђања привредника и даље показују да Србија има потенцијал да ове године забележи привредни раст од шест одсто.
О европским интеграцијама и економији:
– ССП је најзначајнији економски уговорни однос за нашу земљу. Ратификовали смо споразум о визним олакшицама и он се примењује од 1. јануара 2008. године. Са Европском комисијом увелико преговарамо о укидању виза за путовања свих наших грађана у земље чланице ЕУ. Очекујемо да у априлу добијемо коначне критеријуме и завршимо с њиховим испуњавањем до краја године. Европски званичници први пут и сами спомињу давање статуса кандидата Србији до краја ове године. Добили смо бесповратну финансијску помоћ из претприступних фондова у износу од милијарду евра до 2011. године. Наш циљ је да до краја ове године добијемо приступ знатно већим структурним фондовима ЕУ.
Укинут је порез на куповину првог стана и смањен ПДВ на информатичку опрему. Пољопривредници су добили значајна подстицајна средства и с тим настављамо и ове године. Исплатили смо и стари дуг пензионерима. Од следеће године труднице ће добијати 100 одсто надокнаде за одсуство у току трудноће. Биланс нашег рада у домену економије и европских интеграција је завидан.
Председник Србије Борис Тадић је изјавио да би одмах потписао Споразум о стабилизацији и придруживању са ЕУ уколико би му био понуђен. Ипак, хапшење Ратка Младића остаје као предуслов за то.
– Потписаћемо ССП чим то буде могуће. Да ли техничка Влада може да се бави питањем Хага?
– Свако ради свој посао, а законе мора поштовати и техничка Влада. Један од њих је и Закон о сарадњи с Хашким трибуналом. Недавно сте изјавили да би следећи сазив Народне скупштине требало да ратификује енергетски споразум с Русијом. Да ли сте под тим подразумевали да и продаја НИС остане део аранжмана?
– Подсетићу вас да сам био поборник постепене приватизације НИС, прво путем мањинске продаје на тржишту капитала, па тек после 5-10 година већинске. То је оно што сада треба да урадимо са ЕПС-ом и да направимо српску варијанту чешког ЧЕЗ-а, који вреди више од 40 милијарди долара. У међувремену се искристалисао руско-италијански пројекат изградње гасовода Јужни ток и од великог значаја за нашу земљу било је да постанемо део тог пројекта. У потпуности смо зависни од Русије када је реч о гасу, јер све друге алтернативе су веома скупе. Руска Федерација и Гаспром су имали избор или да гасовод иде преко Румуније или преко Србије. Да би ишао преко Србије њихов услов је био да склопимо уговор и око продаје НИС-а. Да ли то значи да ћете, као човек који се залаже за тржишну економију, дозволити да највредније предузеће буде продато мимо тендера?
– Енергетика је веома специфична грана и ту није реч само о тржишту, већ и о обезбеђивању стабилног снабдевања енергентима. У годинама које долазе то ће постати кључно питање за многе земље и од суштинске је важности да Србија не буде међу њима. Да не говорим о томе да и из геополитичких разлога пролазак најзначајнијег енергетског пројекта у следећој деценији има велику вредност за нас. Продаћете НИС за 400 милиона евра?
– Није то само 400 милиона евра. Ту су и значајне инвестиције од најмање пола милијарде евра и чињеница да је Гаспромњефт водећа светска нафтна компанија која има суфицит у преради нафте од 20 милијарди тона годишње. Та чињеница, а не српско-руско пријатељство, обезбеђује будућност нашим рафинеријама у Панчеву и Новом Саду. О многим другим елементима споразума тек треба да се преговара. Хоћете ли тражити вишу цену за НИС?
– Није ово лична ствар. Преговара се у најбољем интересу државе, Војводине и НИС-а. Да ли онда можемо да сматрамо да су и ЈАТ и Аеродром већ у руским рукама, пошто су интерес за њих показале друге руске компаније, па би могле да предложе сличан аранжман у овој ситуацији?
– Гас је веома специфична ствар јер немамо алтернативу. ЈАТ иде на тендер, а Аеродром на берзу. У медијима се доста спекулише да је угрожена реализација концесије за изградњу аутопута Хоргош-Пожега. Које информације имате о томе?
– Моје информације из разговора с Дојче банком јесу да ће они наставити да буду партнери у тој трансакцији. Новина је у томе да преговори показују да ће прва година изградње бити финансирана из средстава концесионара, а не финансијских партнера. То је могуће, али Влада ће морати да се одреди према том питању. Како ће се Влада одредити? Како ћете се ви одредити? Да ли ћете увести у посао фирме које немају све банкарске гаранције?
– Свима је јасно да је у интересу земље да се гради тај аутопут. С друге стране, да би у потпуности ушле у посао као концесионар, мораће да обезбеде финансирање за цео пројекат. Сачекајмо да видимо исход преговора који тренутно трају, али јасно је да ће концесионар у потпуности моћи да буде уведен у посао само у моменту када Влада добије гаранцију за цео износ пројекта. Изјавили сте да ове године очекујете три милијарде евра инвестиција. Да ли ту рачунате само приходе од приватизације или ће бити и гринфилд инвестиција?
– Један број приватизација је покренут у другом полугодишту 2007. У току је наплата за ДДОР и РТБ Бор. Предстоји приватизација Заставе, ЈАТ ервејза, ЈАТ технике, Ласте, Генекса, а очекујем и један број гринфилд инвестиција које су најављене. Које сте гринфилд инвестиције ви привукли, пошто је познато да сте краће време имали и саветника за привлачење инвестиција?
– Из мени чудних разлога Горан Јешић је морао да поднесе оставку само зато што је на власти присутан и у локалу. Одбор за решавање сукоба интереса лакше прихвата да неко ко је у приватном сектору може да саветује некога ко ради за државу. То очигледно није у реду и та пракса би морала да се промени. Учествовао сам у привлачењу инвестиције француске компаније Лор у Бачкој Тополи. Активно радим на томе да се јапански и светски лидер у производњи стакла Асахи-глас одлучи за Србију, а не за Хрватску, као и да се Бол пекиџинг одлучи за нас, а не за Пољску. Ипак, инфлација расте, гувернер тражи да и Влада нешто предузме. Шта може да се уради ове године на сузбијању инфлације?
– Влада је израдила буџет у којем плате државних службеника не расту у реалном износу ове године што је најважнија ствар за инфлацију. Друга ствар је та да прва два месеца јавних финансија имамо суфицит. Очекујем да у прва три месеца буде постигнут баланс, тако да буџет не делује инфлаторно. Трудимо се да кроз разне акције у домену активирања извоза санирамо спољнотрговински дефицит. Влада неће прибећи било каквим предизборним трошењима као што је то био случај пред изборе у јануару 2007. године, када је много тога урађено да би се купили гласови. Ова Влада неће урадити ништа што би повећало инфлацију. У случају победе проевропски оријентисаних странака, могу рећи да ћемо се изборити за једноцифрену инфлацију. И у овим изузетно тешким околностима наша економија наставља да расте. У протеклих 12 месеци индустријска производња порасла је за четири одсто, а грађевинарство за 14 одсто. Предвиђања привредника и даље показују да Србија има потенцијал да ове године забележи привредни раст од шест одсто.
-
Београд, 17. јул 2024.Влада ће у вези са пројектом „Јадар“ наставити да ради у...
-
Београд, 12. јул 2024.Србија проналази изворе раста на путу ка побољшању животног...
-
Београд, 26. јун 2024.На превентивним прегледима више од 2.300 грађана открило неку...
-
Београд, 24. јун 2024.Трансформацијом ЕПС-а до снажне профитабилне компаније
-
Београд, 4. јун 2024.Свеобухватно побољшање материјалног положаја припадника...
-
Београд, 12. април 2024.Србија сачувала макроекономску стабилност
-
Београд, 11. април 2024.Држава дугорочно размишља о развоју енергетског сектора
-
Београд, 6. март 2024.У овој години 315 милиона динара за развој мање развијених региона
-
Београд, 31. децембар 2023.Стопа криминала ове године нижа за готово 18 одсто
-
Београд, 23. август 2023.Снажан раст извоза ИКТ сектора резултат развоја иновација