П:
О:
Читај ми
Неопходно унапређење наставе на српском језику у иностранству
Београд,
28. април 2008.
Министар за дијаспору у Влади Републике Србије Милица Чубрило изјавила је данас да Срби у расејању морају да сносе одговорност за оно што се дешава у њиховој матичној земљи и да имају право да учествују у политичком животу Србије, будући да се у нашу земљу из дијаспоре годишње слије 3,5 милијарди долара.
Чубрило је у интервјуу за данашње издање дневног листа "Вечерње новости" говорила о пријављивању у евиденцију бирача у иностранству, унапређењу наставе на српском језику, као и о пројектима које ресорно министарство финансијски подржава.
Да ли сте задовољни одзивом бирача у иностранству у кампањи под геслом "Покажи да ти је стало":
– У сусрет предстојећим парламентарним изборима, на бирачке спискове у иностранству уписано је 52.000 наших држављана, што је 40 одсто више него у јануару. Под претпоставком да целокупно бирачко тело у иностранству броји приближно пола милиона, цифра од 52.000 представља свега пет одсто, што је ипак мало за дијаспору каква је наша. С обзиром на поменути девизни прилив из расејања, неизоставно је да комуникација тече у оба правца – да се дијаспора укључи у политички живот матице јер ће од пута којим ће Србија кренути зависити и статус наших држављана у иностранству.
Новине приликом гласања у иностранству:
– Министарство за дијаспору иницирало је да се у оквиру бирачког списка укине обавеза пребивалишта наших људи у расејању, с обзиром на то да због потребе посла често мењају градове, чак и државе у којима живе, и близу смо остварења. Други, велики проблем јесте начин гласања. Свакако је најједноставнији облик регистровања бирача и гласања путем електронске поште, али тај захтев је још у процедури и могао би да заживи тек за четири године. Лепа вест је да смо за изборе 11. маја у иностранству добили 13 нових бирачких места.
Унапређење наставе на српском језику у иностранству:
– То је један од приоритетних задатака Министарства за дијаспору јер алармантно звучи податак да смо крајем осамдесетих у расејању имали више од 100.000 деце која су била обухваћена неким обликом учења српског језика, данас их је свега 17.000. Поред тога што се смањио број деце, имамо и све мањи број наставника у иностранству, само 44.
Ко је надлежан за допунске школе у расејању:
– Министарство просвете је надлежно, а ресорно министарство покушава да премости неке тренутне потешкоће док се они системски не позабаве проблемом. Министарство просвете још није расписало конкурс за нове наставнике допунске наставе на српском у расејању и уколико то не ураде до 10. маја може се десити да настава буде обустављена.
Да ли је бројка од 44 наставника које финансира Министарство просвете ипак недовољна:
– Ми се залажемо за то да се ангажује 1.000 наставника и то би требало да буде задатак следеће Владе. У 11 земаља настава српског језика, ентузијазмом појединаца наставника, организована је преко црквеношколских општина. Све то, међутим, без јединственог системског решења и одговорности коју треба да преузме држава, односно координације између нас и министарстава просвете и културе, тешко може да води очувању традиције и идентитета нашег народа у свету.
Које кораке је преузело Министарство за дијаспору:
– У периоду од јуна 2007. године до априла ове године са 800.000 динара финансирали смо издатке за учење српског језика у расејању, и то набавку школских књига, учила и дидактичких средстава. Такође, подржали смо програм професионалног усавршавања наставника који предају српски језик и културу у дијаспори, али и пројекте који су нам стигли на конкурсу расписаном прошле јесени.
Који су то пројекти и на шта су усмерени:
– "Транспоетика – дигитална платформа за српски језик и књижевност" је пројекат за који смо издвојили 1,5 милиона динара, а усмерен је на дигитализацију српског културног наслеђа и развој језичке културе. Дидактички материјал за наставу на српском у виду два ДВД-а насловљен је са "Причам ти причу", а доноси најлепше бајке, басне, народне приче и митове, и за њега смо издвојили 546.000 динара. Пројекат за децу "Интерплов" садржи бесплатне интерактивне интернет приче и игрице за децу, а вредност овог пројекта је 6.250 евра. Такође, Министарство ће за једну научну конференцију у Будимпешти, која ће за главну тему имати положај мањинских језика у Словенији, Хрватској, Србији, Мађарској и Румунији, издвојити 3.125 евра.
Да ли сте задовољни одзивом бирача у иностранству у кампањи под геслом "Покажи да ти је стало":
– У сусрет предстојећим парламентарним изборима, на бирачке спискове у иностранству уписано је 52.000 наших држављана, што је 40 одсто више него у јануару. Под претпоставком да целокупно бирачко тело у иностранству броји приближно пола милиона, цифра од 52.000 представља свега пет одсто, што је ипак мало за дијаспору каква је наша. С обзиром на поменути девизни прилив из расејања, неизоставно је да комуникација тече у оба правца – да се дијаспора укључи у политички живот матице јер ће од пута којим ће Србија кренути зависити и статус наших држављана у иностранству.
Новине приликом гласања у иностранству:
– Министарство за дијаспору иницирало је да се у оквиру бирачког списка укине обавеза пребивалишта наших људи у расејању, с обзиром на то да због потребе посла често мењају градове, чак и државе у којима живе, и близу смо остварења. Други, велики проблем јесте начин гласања. Свакако је најједноставнији облик регистровања бирача и гласања путем електронске поште, али тај захтев је још у процедури и могао би да заживи тек за четири године. Лепа вест је да смо за изборе 11. маја у иностранству добили 13 нових бирачких места.
Унапређење наставе на српском језику у иностранству:
– То је један од приоритетних задатака Министарства за дијаспору јер алармантно звучи податак да смо крајем осамдесетих у расејању имали више од 100.000 деце која су била обухваћена неким обликом учења српског језика, данас их је свега 17.000. Поред тога што се смањио број деце, имамо и све мањи број наставника у иностранству, само 44.
Ко је надлежан за допунске школе у расејању:
– Министарство просвете је надлежно, а ресорно министарство покушава да премости неке тренутне потешкоће док се они системски не позабаве проблемом. Министарство просвете још није расписало конкурс за нове наставнике допунске наставе на српском у расејању и уколико то не ураде до 10. маја може се десити да настава буде обустављена.
Да ли је бројка од 44 наставника које финансира Министарство просвете ипак недовољна:
– Ми се залажемо за то да се ангажује 1.000 наставника и то би требало да буде задатак следеће Владе. У 11 земаља настава српског језика, ентузијазмом појединаца наставника, организована је преко црквеношколских општина. Све то, међутим, без јединственог системског решења и одговорности коју треба да преузме држава, односно координације између нас и министарстава просвете и културе, тешко може да води очувању традиције и идентитета нашег народа у свету.
Које кораке је преузело Министарство за дијаспору:
– У периоду од јуна 2007. године до априла ове године са 800.000 динара финансирали смо издатке за учење српског језика у расејању, и то набавку школских књига, учила и дидактичких средстава. Такође, подржали смо програм професионалног усавршавања наставника који предају српски језик и културу у дијаспори, али и пројекте који су нам стигли на конкурсу расписаном прошле јесени.
Који су то пројекти и на шта су усмерени:
– "Транспоетика – дигитална платформа за српски језик и књижевност" је пројекат за који смо издвојили 1,5 милиона динара, а усмерен је на дигитализацију српског културног наслеђа и развој језичке културе. Дидактички материјал за наставу на српском у виду два ДВД-а насловљен је са "Причам ти причу", а доноси најлепше бајке, басне, народне приче и митове, и за њега смо издвојили 546.000 динара. Пројекат за децу "Интерплов" садржи бесплатне интерактивне интернет приче и игрице за децу, а вредност овог пројекта је 6.250 евра. Такође, Министарство ће за једну научну конференцију у Будимпешти, која ће за главну тему имати положај мањинских језика у Словенији, Хрватској, Србији, Мађарској и Румунији, издвојити 3.125 евра.
-
Београд, 17. јул 2024.Влада ће у вези са пројектом „Јадар“ наставити да ради у...
-
Београд, 12. јул 2024.Србија проналази изворе раста на путу ка побољшању животног...
-
Београд, 26. јун 2024.На превентивним прегледима више од 2.300 грађана открило неку...
-
Београд, 24. јун 2024.Трансформацијом ЕПС-а до снажне профитабилне компаније
-
Београд, 4. јун 2024.Свеобухватно побољшање материјалног положаја припадника...
-
Београд, 12. април 2024.Србија сачувала макроекономску стабилност
-
Београд, 11. април 2024.Држава дугорочно размишља о развоју енергетског сектора
-
Београд, 6. март 2024.У овој години 315 милиона динара за развој мање развијених региона
-
Београд, 31. децембар 2023.Стопа криминала ове године нижа за готово 18 одсто
-
Београд, 23. август 2023.Снажан раст извоза ИКТ сектора резултат развоја иновација