П:
О:
Читај ми
Приоритет Министарства за инфраструктуру изградња Коридора 10
Београд,
17. јул 2008.
Министар за инфраструктуру у Влади Републике Србије Милутин Мркоњић изјавио је данас да су приоритети овог министарства обнова, ревитализација и изградња саобраћајне инфраструктуре у Србији, која треба да буде заокружена у наредне три године.
Мркоњић је у интервјуу за агенцију Танјуг истакао да су део тог пакета изградња Коридора 10, модернизација српских железница, модернизација пруге Београд–Бар и Коридор 7, који значи регулисање пловног пута реке Дунав и један је од најзначајнијих у Европи.
Он је подсетио на то да се почело са радовима у Апатину, где је издвојено 360 хектара земљишта за нови терминал, а започети су радови и на Хидроелектрани "Ђердап 3", која је пројектована још деведесетих година прошлог века.
Према његовим речима, држава мора да створи услове за изградњу важних делова инфраструктуре, при чему ће посебна пажња нове Владе Србије бити усмерена ка развојним пројектима из области инфраструктуре у свим областима, а посебно у области саобраћаја.
Држава је сагласна у томе да само развојни пројекти могу да отворе нова радна места, а ако негде можемо запослити младе људе, онда је то управо у области инфраструктуре, поручио је Мркоњић.
Министар је такође подсетио на то да је председник Србије Борис Тадић на седници Националног савета за инфраструктуру потврдио опредељење државе да се још брже реализује градња објеката ове инфраструктутре.
Он је објаснио да је Национални савет за инфраструктуру основан ради координације и управљања пројектима из области инфраструктуре како би се убрзао пре свега привредни, а затим и целокупни развој Србије.
Савет ће у свом раду настојати да покрене и координира програм изградње европских путева у Србији, као и програм унапређења железничког, ваздушног и речног саобраћаја, објаснио је Мркоњић и додао да је Савет закључио да су основни приоритети Владе завршетак аутопутног правца на Коридору 10, изградња аутопута Београд–јужни Јадран и модернизација железница.
Такође, на седници Савета донета је одлука о томе да сви министри направе листу значајних пројеката из својих ресора, након чега би се утврдио национални план изградње инфраструктуре у периоду од четири године, а чланови Савета пратиће реализацију пројеката од расписивања тендера до окончања радова, навео је министар.
Како би се омогућило да инфраструктурни пројекти од националног и регионалног значаја буду успешно започети и окончани, постигнут је договор о томе да Савет обавља координацију рада органа и институција надлежних за њихову реализацију, прецизирао је Мркоњић.
Према његовим речима, аутопут Коридор 10 могао би да буде завршен за две године, док је за завршетак пруге потребно четири до пет година, при чему се са радовима креће из Прешева, где је већ отпочела изградња. Друга тачка је Београд са обилазницом, трећа ће бити Димитровград, а четврта тачка је Суботица.
Он је напоменуо да су средства за извођење радова обезбеђена, при чему Србија има и кадрове и предузећа који могу да реализују ове велике послове.
Радови на изградњи деонице аутопута на паневропском Коридору 10 кроз Србију, од Прешева до Владичиног Хана већ су започели, указао је Мркоњић и оценио да је тај коридор од великог значаја за грађане Србије, али и за Европу, јер повезује Македонију и Грчку са другим деловима континента.
Динамика радова условљена је приливом средстава, али пут од Лесковца до македонске границе у дужини од 86 километара мора бити завршен за две године, поручио је министар за инфраструктуру.
Коридор 10 ће заобићи Грделичку клисуру због појефтињења трошкова изградње. Трудићемо се да наша предузећа добијају послове и да равноправно са странцима учествују у радовима. Реализација Коридора 10 јесте оно што Србију уводи у Европу, којој толико тежимо, рекао је Мркоњић.
Он је најавио да ће деоница пројекта обилазнице око Београда бити завршена до 15. октобра, при чему је обилазница дугачка 47 километара, а део чији су радови у току износи 7,7 километара.
Изградња обилазнице финансира се средствима из Националног инвестиционог плана и из буџета Дирекције за грађевинско земљиште Града Београда.
Такође, предвиђено је да се обилазница око Београда са аутопута Београд–Загреб искључује код Добановаца, прелази мост преко реке Саве, а затим поред гробља "Орловача" излази на Бубањ поток.
Он је подсетио на то да се почело са радовима у Апатину, где је издвојено 360 хектара земљишта за нови терминал, а започети су радови и на Хидроелектрани "Ђердап 3", која је пројектована још деведесетих година прошлог века.
Према његовим речима, држава мора да створи услове за изградњу важних делова инфраструктуре, при чему ће посебна пажња нове Владе Србије бити усмерена ка развојним пројектима из области инфраструктуре у свим областима, а посебно у области саобраћаја.
Држава је сагласна у томе да само развојни пројекти могу да отворе нова радна места, а ако негде можемо запослити младе људе, онда је то управо у области инфраструктуре, поручио је Мркоњић.
Министар је такође подсетио на то да је председник Србије Борис Тадић на седници Националног савета за инфраструктуру потврдио опредељење државе да се још брже реализује градња објеката ове инфраструктутре.
Он је објаснио да је Национални савет за инфраструктуру основан ради координације и управљања пројектима из области инфраструктуре како би се убрзао пре свега привредни, а затим и целокупни развој Србије.
Савет ће у свом раду настојати да покрене и координира програм изградње европских путева у Србији, као и програм унапређења железничког, ваздушног и речног саобраћаја, објаснио је Мркоњић и додао да је Савет закључио да су основни приоритети Владе завршетак аутопутног правца на Коридору 10, изградња аутопута Београд–јужни Јадран и модернизација железница.
Такође, на седници Савета донета је одлука о томе да сви министри направе листу значајних пројеката из својих ресора, након чега би се утврдио национални план изградње инфраструктуре у периоду од четири године, а чланови Савета пратиће реализацију пројеката од расписивања тендера до окончања радова, навео је министар.
Како би се омогућило да инфраструктурни пројекти од националног и регионалног значаја буду успешно започети и окончани, постигнут је договор о томе да Савет обавља координацију рада органа и институција надлежних за њихову реализацију, прецизирао је Мркоњић.
Према његовим речима, аутопут Коридор 10 могао би да буде завршен за две године, док је за завршетак пруге потребно четири до пет година, при чему се са радовима креће из Прешева, где је већ отпочела изградња. Друга тачка је Београд са обилазницом, трећа ће бити Димитровград, а четврта тачка је Суботица.
Он је напоменуо да су средства за извођење радова обезбеђена, при чему Србија има и кадрове и предузећа који могу да реализују ове велике послове.
Радови на изградњи деонице аутопута на паневропском Коридору 10 кроз Србију, од Прешева до Владичиног Хана већ су започели, указао је Мркоњић и оценио да је тај коридор од великог значаја за грађане Србије, али и за Европу, јер повезује Македонију и Грчку са другим деловима континента.
Динамика радова условљена је приливом средстава, али пут од Лесковца до македонске границе у дужини од 86 километара мора бити завршен за две године, поручио је министар за инфраструктуру.
Коридор 10 ће заобићи Грделичку клисуру због појефтињења трошкова изградње. Трудићемо се да наша предузећа добијају послове и да равноправно са странцима учествују у радовима. Реализација Коридора 10 јесте оно што Србију уводи у Европу, којој толико тежимо, рекао је Мркоњић.
Он је најавио да ће деоница пројекта обилазнице око Београда бити завршена до 15. октобра, при чему је обилазница дугачка 47 километара, а део чији су радови у току износи 7,7 километара.
Изградња обилазнице финансира се средствима из Националног инвестиционог плана и из буџета Дирекције за грађевинско земљиште Града Београда.
Такође, предвиђено је да се обилазница око Београда са аутопута Београд–Загреб искључује код Добановаца, прелази мост преко реке Саве, а затим поред гробља "Орловача" излази на Бубањ поток.
-
Београд, 17. јул 2024.Влада ће у вези са пројектом „Јадар“ наставити да ради у...
-
Београд, 12. јул 2024.Србија проналази изворе раста на путу ка побољшању животног...
-
Београд, 26. јун 2024.На превентивним прегледима више од 2.300 грађана открило неку...
-
Београд, 24. јун 2024.Трансформацијом ЕПС-а до снажне профитабилне компаније
-
Београд, 4. јун 2024.Свеобухватно побољшање материјалног положаја припадника...
-
Београд, 12. април 2024.Србија сачувала макроекономску стабилност
-
Београд, 11. април 2024.Држава дугорочно размишља о развоју енергетског сектора
-
Београд, 6. март 2024.У овој години 315 милиона динара за развој мање развијених региона
-
Београд, 31. децембар 2023.Стопа криминала ове године нижа за готово 18 одсто
-
Београд, 23. август 2023.Снажан раст извоза ИКТ сектора резултат развоја иновација