П:
О:
Читај ми
Држава за српски олимпијски тим ове године издвојила 139 милиона динара
Београд,
1. август 2008.
Министар омладине и спорта у Влади Републике Србије Снежана Самарџић-Марковић изјавила је данас да је држава предвиђеном динамиком и обимом српском олимпијском тиму обезбедила средства за припреме и учешће на 29. олимпијским играма у Пекингу.
Снежана Самарџић-Марковић
Аутор:
Taнјуг
Самарџић-Марковић је у интервјуу за агенцију Танјуг прецизирала да се држава са уложених 139 милиона динара побринула за то да се после 96 година под именом Србија представимо у најбољем издању на најзначајнијој светској спортској манифестацији.
Држава није спонзор него партнер, и то је разлог због којег о материјалној страни овог односа нисмо много говорили у јавности. Али чињеница је да је то што је за олимпијске игре издвојено 139 милиона динара у овој и приближно 109 милиона у 2007. години, односно 248 милиона динара укупно, сасвим довољно за квалитетне припреме наших олимпијаца, оценила је она.
Ако томе додамо и улагање у појединачне савезе који ће имати представнике у Пекингу, цифра је знатно већа, навела је Самарџић-Марковић и додала да су савези део средстава добијених од државе користили за припреме и учешће на квалификационим турнирима на којима су остваривали норме за ове олимпијске игре.
Према њеним речима, ту још треба додати и месечне стипендије спортистима – олимпијским кандидатима, које се исплаћују из буџета, а не треба заборавити ни бесплатне прегледе у Заводу за спорт, које спортистима плаћа држава.
Национални олимпијски комитет Србије је у оквиру аутономије спорта дао све од себе како би обавезе и рокови били испоштовани на време и очекујем да ће наше добро партнерство резултирати и добрим резултатима српског тима на Олимпијади у Пекингу, рекла је Самарџић-Марковић.
Упоређујући средства која је Министарство издвојило за припреме наших олимпијаца за ову манифестацију у Пекингу са средствима које је држава издвојила за Игре у Атини 2004. године, она је подсетила на то да је Олимпијски комитет СЦГ тада добио 70 милиона динара, што је три пута мање средстава.
Истовремено, Самарџић-Марковић је указала на то да је спорт наша неформална дипломатија и да су ове олимпијске игре јединствена прилика за то да се слика о Србији знатно промени.
Она је нагласила да колико су важне медаље, толико је важно и да се учествује на манифестацији коју је отац модерног олимпизма француски барон Пјер де Кубертен назвао "Фестивалом пролећа људског ума".
Борбеност на спортском пољу је у духу најсветлијих начела олимпијског покрета и ја ћу навијати за наше олимпијце, а трофејима се надам као и сви грађани Србије, истакла је Самарџић-Марковић и додала да је задовољна бројношћу и квалитетом 92-чланог тима у осам појединачних и три екипна спорта.
Према њеним речима, веома је важан и репрезентативни аспект спорта јер он представља промоцију културног идентитета нације, чије ће вредности и сама покушати да представи званичницима земаља током билатералних разговора од 15. до 25. августа, када ће боравити у престоници најмногољудније земље света.
Србија ће у Пекингу бити представљена на највишем нивоу, који подразумева присуство председника Републике Бориса Тадића и председника Владе Мирка Цветковића, док ће Самарџић-Марковић имати бројне сусрете са спортским званичницима током којих ће инсистирати на питању стратегије развоја спорта.
Говорећи о приоритетима у раду Министарства, она је у први план ставила бригу о деци, односно базу из које се регрутују врхунски спортисти и ствара здрава нација, док су на другом месту улагања у спортску инфраструктуру.
То су важни чиниоци за постизање резултата у домену врхунског спорта и зато је децентрализација и одговорност локалне самоуправе веома важан фактор на путу развоја ове области, објаснила је Самарџић-Марковић.
Према њеним речима, постигнут је договор о почетку реализације пројекта постављања десет монтажних дворана у десет градова у Србији, које ће пре свега бити на располагању школској популацији, а у вечерњим часовима и клубовима.
Приоритети Министарства односе се и на модернизацију законске регулативе, обнову Републичког завода за спорт, која је већ започета, а радиће се и на унутрашњој реорганизацији спортских савеза, додала је Самарџић-Марковић.
Држава није спонзор него партнер, и то је разлог због којег о материјалној страни овог односа нисмо много говорили у јавности. Али чињеница је да је то што је за олимпијске игре издвојено 139 милиона динара у овој и приближно 109 милиона у 2007. години, односно 248 милиона динара укупно, сасвим довољно за квалитетне припреме наших олимпијаца, оценила је она.
Ако томе додамо и улагање у појединачне савезе који ће имати представнике у Пекингу, цифра је знатно већа, навела је Самарџић-Марковић и додала да су савези део средстава добијених од државе користили за припреме и учешће на квалификационим турнирима на којима су остваривали норме за ове олимпијске игре.
Према њеним речима, ту још треба додати и месечне стипендије спортистима – олимпијским кандидатима, које се исплаћују из буџета, а не треба заборавити ни бесплатне прегледе у Заводу за спорт, које спортистима плаћа држава.
Национални олимпијски комитет Србије је у оквиру аутономије спорта дао све од себе како би обавезе и рокови били испоштовани на време и очекујем да ће наше добро партнерство резултирати и добрим резултатима српског тима на Олимпијади у Пекингу, рекла је Самарџић-Марковић.
Упоређујући средства која је Министарство издвојило за припреме наших олимпијаца за ову манифестацију у Пекингу са средствима које је држава издвојила за Игре у Атини 2004. године, она је подсетила на то да је Олимпијски комитет СЦГ тада добио 70 милиона динара, што је три пута мање средстава.
Истовремено, Самарџић-Марковић је указала на то да је спорт наша неформална дипломатија и да су ове олимпијске игре јединствена прилика за то да се слика о Србији знатно промени.
Она је нагласила да колико су важне медаље, толико је важно и да се учествује на манифестацији коју је отац модерног олимпизма француски барон Пјер де Кубертен назвао "Фестивалом пролећа људског ума".
Борбеност на спортском пољу је у духу најсветлијих начела олимпијског покрета и ја ћу навијати за наше олимпијце, а трофејима се надам као и сви грађани Србије, истакла је Самарџић-Марковић и додала да је задовољна бројношћу и квалитетом 92-чланог тима у осам појединачних и три екипна спорта.
Према њеним речима, веома је важан и репрезентативни аспект спорта јер он представља промоцију културног идентитета нације, чије ће вредности и сама покушати да представи званичницима земаља током билатералних разговора од 15. до 25. августа, када ће боравити у престоници најмногољудније земље света.
Србија ће у Пекингу бити представљена на највишем нивоу, који подразумева присуство председника Републике Бориса Тадића и председника Владе Мирка Цветковића, док ће Самарџић-Марковић имати бројне сусрете са спортским званичницима током којих ће инсистирати на питању стратегије развоја спорта.
Говорећи о приоритетима у раду Министарства, она је у први план ставила бригу о деци, односно базу из које се регрутују врхунски спортисти и ствара здрава нација, док су на другом месту улагања у спортску инфраструктуру.
То су важни чиниоци за постизање резултата у домену врхунског спорта и зато је децентрализација и одговорност локалне самоуправе веома важан фактор на путу развоја ове области, објаснила је Самарџић-Марковић.
Према њеним речима, постигнут је договор о почетку реализације пројекта постављања десет монтажних дворана у десет градова у Србији, које ће пре свега бити на располагању школској популацији, а у вечерњим часовима и клубовима.
Приоритети Министарства односе се и на модернизацију законске регулативе, обнову Републичког завода за спорт, која је већ започета, а радиће се и на унутрашњој реорганизацији спортских савеза, додала је Самарџић-Марковић.
-
Београд, 17. јул 2024.Влада ће у вези са пројектом „Јадар“ наставити да ради у...
-
Београд, 12. јул 2024.Србија проналази изворе раста на путу ка побољшању животног...
-
Београд, 26. јун 2024.На превентивним прегледима више од 2.300 грађана открило неку...
-
Београд, 24. јун 2024.Трансформацијом ЕПС-а до снажне профитабилне компаније
-
Београд, 4. јун 2024.Свеобухватно побољшање материјалног положаја припадника...
-
Београд, 12. април 2024.Србија сачувала макроекономску стабилност
-
Београд, 11. април 2024.Држава дугорочно размишља о развоју енергетског сектора
-
Београд, 6. март 2024.У овој години 315 милиона динара за развој мање развијених региона
-
Београд, 31. децембар 2023.Стопа криминала ове године нижа за готово 18 одсто
-
Београд, 23. август 2023.Снажан раст извоза ИКТ сектора резултат развоја иновација