П:
О:
Читај ми
Пласирање српске робе на околна тржишта приоритет Министарства трговине
Београд,
5. август 2008.
Министар трговине и услуга у Влади Републике Србије Слободан Милосављевић изјавио је данас да је приоритет новог сазива Министарства помоћ домаћој трговини да масовније изађе ван граница земље како би се српска роба што више пласирала на околна тржишта.
Слободан Милосављевић
Милосављевић је у интервјуу за данашње издање дневног листа "Вечерње новости" истакао да цена хлеба сигурно неће расти и да чак постоји могућност да се она преиспита, уз напомену да овогодишњи род пшенице износи 2,1 милион тона.
Званични сајт Владе Србије преноси делове овог разговора.
У каквом стању је сектор трговине данас и који су ваши први кораци:
– Приоритет новог сазива Министарства трговине и услуга Србије је помоћ домаћој трговини да масовније изађе ван граница земље како би се српска роба што више пласирала на околна тржишта. Други циљ је привлачење инвестиција у сектор трговине и услуга, што би отворило нова радна места, поспешило конкуренцију и дало нови импулс убрзању развоја српске привреде. У периоду од 2001. до 2007. године реални раст бруто друштвеног производа трговине износио је 141 одсто, или у просеку 15,8 одсто годишње, а код укупне привреде 6,2 одсто. Дакле, привредни раст сектора трговине 2,5 пута је бржи од домаће привреде. Колико је овај сектор важан, говори и податак да је прошле године БДП трговине достигао 3,3 милијарде евра и учествовао са 10,8 одсто у БДП Србије.
Очекујете ли бржи долазак страних трговинских ланаца:
– Два велика трговинска ланца најавила су до краја године прве инвестиције у Србији. Очекује се ускоро улазак једне аустријске и једне турске трговинске куће. Од 10 највећих играча на глобалном нивоу само је "Метро" присутан. Укупан промет у трговини Србије прошле године износио је 25 милијарди евра.
Чему ће Влада дати предност – развоју домаћих трговачких система или уласку страних:
– То су два паралелна процеса. Учинићемо све да отворимо тржиште, али и да пласирамо што више робе ван земље. Оно што може да буде репрезентант нове европске Србије, свакако су српске трговине које иностранству могу да понуде пољопривредно-прехрамбене производе. Потрудићемо се да домаћим компанијама помогнемо како би, условно речено, шириле српску економску територију.
Како ће цена струје утицати на инфлацију:
– Ефекат поскупљења електричне енергије од 8,4 одсто условиће инфлацију од 0,68 одсто на месечном нивоу. То ће се осетити тек на крају месеца. Истовремено, појефтињење горива од 0,24 одсто утицаће на смањење општег раста цена, што ће избалансирати овај ефекат поскупљења струје. Услед пада цена нафте на светским берзама очекује се током августа ново обарање цена горива, што ће поништити раст цена киловата. Ипак, цена струје свакако ће се одразити на општи раст цена. До краја године очекује се стопа инфлације од 12 до 14 одсто, знатно више од пројектоване.
Има ли шансе да се у овој години смањи економски дефицит у спољнотрговинској размени:
– Објективно, има. Србија је високо увозна земља, а цене енергената расту. Позитиван ефекат ове године имаћемо код пољопривредно-прехрамбених производа, а од наредне године, када крене производња у "Застави", стварају се услови да Србија исправи негативан спољнотрговински салдо у робној размени са светом.
Званични сајт Владе Србије преноси делове овог разговора.
У каквом стању је сектор трговине данас и који су ваши први кораци:
– Приоритет новог сазива Министарства трговине и услуга Србије је помоћ домаћој трговини да масовније изађе ван граница земље како би се српска роба што више пласирала на околна тржишта. Други циљ је привлачење инвестиција у сектор трговине и услуга, што би отворило нова радна места, поспешило конкуренцију и дало нови импулс убрзању развоја српске привреде. У периоду од 2001. до 2007. године реални раст бруто друштвеног производа трговине износио је 141 одсто, или у просеку 15,8 одсто годишње, а код укупне привреде 6,2 одсто. Дакле, привредни раст сектора трговине 2,5 пута је бржи од домаће привреде. Колико је овај сектор важан, говори и податак да је прошле године БДП трговине достигао 3,3 милијарде евра и учествовао са 10,8 одсто у БДП Србије.
Очекујете ли бржи долазак страних трговинских ланаца:
– Два велика трговинска ланца најавила су до краја године прве инвестиције у Србији. Очекује се ускоро улазак једне аустријске и једне турске трговинске куће. Од 10 највећих играча на глобалном нивоу само је "Метро" присутан. Укупан промет у трговини Србије прошле године износио је 25 милијарди евра.
Чему ће Влада дати предност – развоју домаћих трговачких система или уласку страних:
– То су два паралелна процеса. Учинићемо све да отворимо тржиште, али и да пласирамо што више робе ван земље. Оно што може да буде репрезентант нове европске Србије, свакако су српске трговине које иностранству могу да понуде пољопривредно-прехрамбене производе. Потрудићемо се да домаћим компанијама помогнемо како би, условно речено, шириле српску економску територију.
Како ће цена струје утицати на инфлацију:
– Ефекат поскупљења електричне енергије од 8,4 одсто условиће инфлацију од 0,68 одсто на месечном нивоу. То ће се осетити тек на крају месеца. Истовремено, појефтињење горива од 0,24 одсто утицаће на смањење општег раста цена, што ће избалансирати овај ефекат поскупљења струје. Услед пада цена нафте на светским берзама очекује се током августа ново обарање цена горива, што ће поништити раст цена киловата. Ипак, цена струје свакако ће се одразити на општи раст цена. До краја године очекује се стопа инфлације од 12 до 14 одсто, знатно више од пројектоване.
Има ли шансе да се у овој години смањи економски дефицит у спољнотрговинској размени:
– Објективно, има. Србија је високо увозна земља, а цене енергената расту. Позитиван ефекат ове године имаћемо код пољопривредно-прехрамбених производа, а од наредне године, када крене производња у "Застави", стварају се услови да Србија исправи негативан спољнотрговински салдо у робној размени са светом.
-
Београд, 17. јул 2024.Влада ће у вези са пројектом „Јадар“ наставити да ради у...
-
Београд, 12. јул 2024.Србија проналази изворе раста на путу ка побољшању животног...
-
Београд, 26. јун 2024.На превентивним прегледима више од 2.300 грађана открило неку...
-
Београд, 24. јун 2024.Трансформацијом ЕПС-а до снажне профитабилне компаније
-
Београд, 4. јун 2024.Свеобухватно побољшање материјалног положаја припадника...
-
Београд, 12. април 2024.Србија сачувала макроекономску стабилност
-
Београд, 11. април 2024.Држава дугорочно размишља о развоју енергетског сектора
-
Београд, 6. март 2024.У овој години 315 милиона динара за развој мање развијених региона
-
Београд, 31. децембар 2023.Стопа криминала ове године нижа за готово 18 одсто
-
Београд, 23. август 2023.Снажан раст извоза ИКТ сектора резултат развоја иновација