П:
О:
Читај ми
Усвајање закона о дијаспори најкасније за годину дана
Београд,
7. август 2008.
Министар за дијаспору у Влади Републике Србије Срђан Срећковић изјавио је данас да ће Министарство учинити све да Скупштина најкасније за годину дана усвоји закон о дијаспори и тиме покаже да су Србији сви њени грађани подједнако важни без обзира где живе.
Срећковић је у интервјуу за агенцију Бета истакао да ће усвајањем тог закона бити учињен први велики и прави корак, али и послат јасан сигнал колико нам је у политичком и економском смислу важан сваки наш човек ма где он живео.
Он је указао на то да је српска дијаспора, која по проценама броји приближно три милиона људи, огромно богатство и велики неискоришћени капитал, уз напомену да се подаци о људима који живе у иностранству заснивају на проценама и подацима цркве и институција страних држава.
Пројекат пописа дијаспоре директно је везан и са враћањем поверења тих људи у државу јер их закон не може присилити да се попишу и дају све релевантне податке ако они то не желе, објаснио је министар и оценио да ће база података добијена пописом бити драгоцена.
Према његовим речима, суштинска прекретница у односу према дијаспори огледаће се и у усвајању стратегије о дијаспори, чиме ће државна политика према исељеницима добити дугорочан смисао.
Срећковић је изразио жаљење што се поверење дијаспоре у матицу још није вратило и додао да наша држава мора да покаже да јој је стало и да жели да сарађује са њом.
Повратак поверења је, како је објаснио, дуг и мукотрпан процес, али као што полако враћамо поверење грађана у демократске институције ове земље, вратићемо и поверење дијаспоре ако она осети да смо искрени, предани и да интересе државе стављамо изнад партијских и личних интереса.
Општи циљ Министарства јесте да се огромни потенцијал – идеје, знање, искуство, капитал, пословне везе и везе у политичким круговима којима дијаспора располаже, стави у функцију економског развоја Србије, навео је министар и нагласио да та сарадња мора бити базирана на чисто економским основама, партнерском односу и профиту као заједничком циљу.
Срећковић је рекао да се мора урадити много више да би се исељеници привукли да инвестирају у Србију, чиме би се обезбедио трансфер технологије, знања и искуства из развијених земаља кроз мала и средња предузећа и отворила перспектива пласмана производа на иностраном тржишту као што су ЕУ и САД, које исељеници познају.
Према његовим речима, укључивање дијаспоре у економске токове увећаваће њено поверење у државу и улагање и зато је важно отклонити препреке које обесхрабрују улагаче и створити повољније услове за инвестиције.
Министарство у том циљу може помоћи кроз боље информисање о правним прописима приликом инвестирања у Србију, објаснио је он и додао да ће представници Министарства, који праве базу најинтересантнијих предузећа која ће бити приватизована у наредне две године, на скуповима са дијаспором покушати да подстакну и мотивишу наше људе да инвестирају у Србију.
Такође, Министарство уз помоћ Центара за дијаспору прати проблеме привредника из расејања приликом отварања фирми или пословања са фирмама у Србији и у сарадњи са осталим министарствима, институцијама и организацијама ради на томе да се препреке уклоне, додао је Срећковић.
Према његовим речима, Србији је потребно између 10.000 и 12.000 младих и способних људи који треба да изнесу процес транзиције и реформишу нашу економију и институције.
Он је нагласио да ће Министарство наставити да стимулише младе који су деведесетих година прошлог века напустили земљу и као успешни стручњаци постали прави амбасадори Србије да се врате у и започну бизнис или да се укључе у рад министарстава, владиних агенција и предузећа.
С озбиром на то да је један од задатака ресорног министарства стварање услова за остварење бирачког права држављана Србије који живе ван земље, министар је навео да је очигледно да досадашња пракса није дала очекиване резултате јер су трошкови спровођења избора у дијаспори били веома високи, а учешће бирача симболично.
Мислим да је у овом тренутку оптимална солуција регистрација бирача и гласање путем поште, рекао је Срећковић и додао да сматра да ће електронско гласање и у земљи и у иностранству бити могуће за пет до седам година, када се за то стекну потребни технички услови.
Истовремено, он је оценио да ће статус војних обвезника који живе у иностранству, и поред великих помака које је на иницијативу Министарства за дијаспору учинило Министарство одбране, бити решен у наредне две године, по потпуној професионализацији Војске Србије.
Министар је изразио задовољство што се коначно примењује Закон о рехабилитацији и тим поводом обећао да ће Министарство за дијаспору пружити бесплатну правну помоћ свим оштећенима из иностранства.
Тај закон је велика морална сатисфакција за све оне о које се недемократски режим у име државе огрешио, а ово је добра прилика да се неправда, макар и са великим закашњењем, коначно исправи, закључио је Срећковић.
Он је указао на то да је српска дијаспора, која по проценама броји приближно три милиона људи, огромно богатство и велики неискоришћени капитал, уз напомену да се подаци о људима који живе у иностранству заснивају на проценама и подацима цркве и институција страних држава.
Пројекат пописа дијаспоре директно је везан и са враћањем поверења тих људи у државу јер их закон не може присилити да се попишу и дају све релевантне податке ако они то не желе, објаснио је министар и оценио да ће база података добијена пописом бити драгоцена.
Према његовим речима, суштинска прекретница у односу према дијаспори огледаће се и у усвајању стратегије о дијаспори, чиме ће државна политика према исељеницима добити дугорочан смисао.
Срећковић је изразио жаљење што се поверење дијаспоре у матицу још није вратило и додао да наша држава мора да покаже да јој је стало и да жели да сарађује са њом.
Повратак поверења је, како је објаснио, дуг и мукотрпан процес, али као што полако враћамо поверење грађана у демократске институције ове земље, вратићемо и поверење дијаспоре ако она осети да смо искрени, предани и да интересе државе стављамо изнад партијских и личних интереса.
Општи циљ Министарства јесте да се огромни потенцијал – идеје, знање, искуство, капитал, пословне везе и везе у политичким круговима којима дијаспора располаже, стави у функцију економског развоја Србије, навео је министар и нагласио да та сарадња мора бити базирана на чисто економским основама, партнерском односу и профиту као заједничком циљу.
Срећковић је рекао да се мора урадити много више да би се исељеници привукли да инвестирају у Србију, чиме би се обезбедио трансфер технологије, знања и искуства из развијених земаља кроз мала и средња предузећа и отворила перспектива пласмана производа на иностраном тржишту као што су ЕУ и САД, које исељеници познају.
Према његовим речима, укључивање дијаспоре у економске токове увећаваће њено поверење у државу и улагање и зато је важно отклонити препреке које обесхрабрују улагаче и створити повољније услове за инвестиције.
Министарство у том циљу може помоћи кроз боље информисање о правним прописима приликом инвестирања у Србију, објаснио је он и додао да ће представници Министарства, који праве базу најинтересантнијих предузећа која ће бити приватизована у наредне две године, на скуповима са дијаспором покушати да подстакну и мотивишу наше људе да инвестирају у Србију.
Такође, Министарство уз помоћ Центара за дијаспору прати проблеме привредника из расејања приликом отварања фирми или пословања са фирмама у Србији и у сарадњи са осталим министарствима, институцијама и организацијама ради на томе да се препреке уклоне, додао је Срећковић.
Према његовим речима, Србији је потребно између 10.000 и 12.000 младих и способних људи који треба да изнесу процес транзиције и реформишу нашу економију и институције.
Он је нагласио да ће Министарство наставити да стимулише младе који су деведесетих година прошлог века напустили земљу и као успешни стручњаци постали прави амбасадори Србије да се врате у и започну бизнис или да се укључе у рад министарстава, владиних агенција и предузећа.
С озбиром на то да је један од задатака ресорног министарства стварање услова за остварење бирачког права држављана Србије који живе ван земље, министар је навео да је очигледно да досадашња пракса није дала очекиване резултате јер су трошкови спровођења избора у дијаспори били веома високи, а учешће бирача симболично.
Мислим да је у овом тренутку оптимална солуција регистрација бирача и гласање путем поште, рекао је Срећковић и додао да сматра да ће електронско гласање и у земљи и у иностранству бити могуће за пет до седам година, када се за то стекну потребни технички услови.
Истовремено, он је оценио да ће статус војних обвезника који живе у иностранству, и поред великих помака које је на иницијативу Министарства за дијаспору учинило Министарство одбране, бити решен у наредне две године, по потпуној професионализацији Војске Србије.
Министар је изразио задовољство што се коначно примењује Закон о рехабилитацији и тим поводом обећао да ће Министарство за дијаспору пружити бесплатну правну помоћ свим оштећенима из иностранства.
Тај закон је велика морална сатисфакција за све оне о које се недемократски режим у име државе огрешио, а ово је добра прилика да се неправда, макар и са великим закашњењем, коначно исправи, закључио је Срећковић.
-
Београд, 17. јул 2024.Влада ће у вези са пројектом „Јадар“ наставити да ради у...
-
Београд, 12. јул 2024.Србија проналази изворе раста на путу ка побољшању животног...
-
Београд, 26. јун 2024.На превентивним прегледима више од 2.300 грађана открило неку...
-
Београд, 24. јун 2024.Трансформацијом ЕПС-а до снажне профитабилне компаније
-
Београд, 4. јун 2024.Свеобухватно побољшање материјалног положаја припадника...
-
Београд, 12. април 2024.Србија сачувала макроекономску стабилност
-
Београд, 11. април 2024.Држава дугорочно размишља о развоју енергетског сектора
-
Београд, 6. март 2024.У овој години 315 милиона динара за развој мање развијених региона
-
Београд, 31. децембар 2023.Стопа криминала ове године нижа за готово 18 одсто
-
Београд, 23. август 2023.Снажан раст извоза ИКТ сектора резултат развоја иновација