П:
О:
Читај ми
Исплата субвенција пољопривредним газдинствима приоритет Министарства пољопривреде
Београд,
11. август 2008.
Министар пољопривреде, шумарства и водопривреде у Влади Републике Србије Саша Драгин изјавио је данас да је циљ аграрне политике ресорног министарства да регистровано породично пољопривредно газдинство заради довољно од свог производа.
Саша Драгин
Драгин је у интервјуу за данашње издање дневног листа "Блиц" истакао да су исплата свих субвенција индивидуалним пољопривредним газдинствима, куповина директно од произвођача уместо од накупаца, антимонополска политика, контрола квалитета производа и формирање агенције за аграрна плаћања како би могли да се користе европски фондови за развој села, први кораци Министарства пољопривреде.
Званични сајт Владе Србије преноси делове овог разговора.
О монополу на тржишту хране:
– Послали смо захтев за утврђивање да ли постоји монопол житомлинске индустрије при утврђивању откупне цене пшенице. Такође, затражили смо да се што пре реши у жалбеном поступку то да ли инвестициони фонд "Салфорд" има монопол на тржишту млека. Ова администрација неће толерисати монопол на тржишту.
Који су приоритети Министарства пољопривреде:
– Наша држава никада није више давала за пољопривреду него сада и буџет никада није био већи. Најбитније је да се средства мудро расподеле и користе. Намера нам је да средства из нашег буџета преусмеримо на директна давања пољопривредницима. Да бисмо то остварили и тако преусмерили наш буџет, ми морамо с друге стране да обезбедимо средства из фондова ЕУ за рурални развој. За те фондове морамо да се изборимо и зато је неопходно да у што краћем периоду усвојимо што више европских закона који ће нам омогућити формирање институција за прихватање средстава из европских фондова. Према томе, приоритет је усвајање закона о пољопривреди који је предуслов за оснивање агенције за аграрна плаћања јер бисмо тако растеретили буџет Србије за три до четири милијарде динара годишње. Тренутни приоритет је исплата свих субвенција према индивидуалним привредним потрошачима и са исплатом смо већ почели.
Како ће и којим пољопривредницима држава помагати:
– Искључиво регистрованим пољопривредним газдинствима. Она морају да ојачају да би могла да се носе са условима на светском тржишту. Управо због тога је врло важно подстаћи удруживање пољопривредника да би могли са својим производима да парирају откупљивачима пољопривредних производа, али и држави, ако мисле да је негде погрешила у својој политици. Битно је да наши пољопривредници виде перспективу и у гајењу неких других култура које су у свету профитабилне. Примера ради, због цене нафте и свега што она за собом повлачи, пољопривредне површине у свету користе се и за биљна горива. Цена уљарица ће расти, а цена шећера је сада већ чврсто везана за цену биоетанола.
Када пољопривредници могу да очекују конкретне кораке:
– Ми сада морамо стратешки да размишљамо о српској пољопривреди и не можемо да очекујемо нагло укрупњавање поседа јер индустрија и привреда не могу да апсорбују тако велики број руралног становништва. Зато држава мора да помогне пољопривредницима да на малим парцелама узгајају високопрофитабилне културе и да интензивирају пољопривредну производњу. Због тога ћемо за наредну годину ставити акценат на субвенције подизања вишегодишњих засада повртарске производње, увођење система за наводњавање, пластеничку, односно стакленичку производњу и, наравно, набавку модерне механизације.
Да ли се спроводи контрола генетски модификованих биљака:
– Уколико почетком ове седмице сви пољопривредници сами не униште засејане генетски модификоване биљке, то ће почети да ради инспекција, испоставиће им трошкове, а биће поднете и кривичне пријаве. Та обавештења су прослеђена. Када је реч о контроли квалитета производа, Министарство је већ спровело контролу млека и флаширане воде. У току је контрола квалитета ђубрива. Крећемо и у контролу предузећа која без водопривредне сагласности, која је неопходна, обављају своје делатности. Такође, на реду је и провера, односно постављање нових критеријума за лабораторије које обављају контролу квалитета свих пољопривредних производа. Ова администрација ће строго водити рачуна и подносити пријаве уколико нешто није у реду са квалитетом производа.
Пољопривредници су они који најмање зарађују на производу:
– Избацивањем накупаца и зеленаша из пољопривреде омогућиће се да пољопривредници поново остваре већи део профита од трговине пољопривредним производима. Пре свега, јако је важно да се уреди тржиште, да се донесе закон о складиштима, а ригорозним контролама инпута у пољопривредну производњу и контролом откупа да се заштите земљорадници од превара и крађе на квалитету. Такође, врло нам је важно да се што пре заврши формирање робних резерви и да држава интервенише на тржишту. Захтеваћемо да интервенције буду искључиво у том смеру да се производи купују од непосредних произвођача и искључиво на јавним конкурсима, а не од трговаца и накупаца.
О заустављању пада сточног фонда:
– Министарство мора много тога да уради да бисмо помогли сточарству, а један од главних послова јесте да омогућимо извоз свињског меса на тржиште развијених земаља, као и да дефинишемо потенцијална средства за следећу годину и зауставимо пад сточног фонда.
Званични сајт Владе Србије преноси делове овог разговора.
О монополу на тржишту хране:
– Послали смо захтев за утврђивање да ли постоји монопол житомлинске индустрије при утврђивању откупне цене пшенице. Такође, затражили смо да се што пре реши у жалбеном поступку то да ли инвестициони фонд "Салфорд" има монопол на тржишту млека. Ова администрација неће толерисати монопол на тржишту.
Који су приоритети Министарства пољопривреде:
– Наша држава никада није више давала за пољопривреду него сада и буџет никада није био већи. Најбитније је да се средства мудро расподеле и користе. Намера нам је да средства из нашег буџета преусмеримо на директна давања пољопривредницима. Да бисмо то остварили и тако преусмерили наш буџет, ми морамо с друге стране да обезбедимо средства из фондова ЕУ за рурални развој. За те фондове морамо да се изборимо и зато је неопходно да у што краћем периоду усвојимо што више европских закона који ће нам омогућити формирање институција за прихватање средстава из европских фондова. Према томе, приоритет је усвајање закона о пољопривреди који је предуслов за оснивање агенције за аграрна плаћања јер бисмо тако растеретили буџет Србије за три до четири милијарде динара годишње. Тренутни приоритет је исплата свих субвенција према индивидуалним привредним потрошачима и са исплатом смо већ почели.
Како ће и којим пољопривредницима држава помагати:
– Искључиво регистрованим пољопривредним газдинствима. Она морају да ојачају да би могла да се носе са условима на светском тржишту. Управо због тога је врло важно подстаћи удруживање пољопривредника да би могли са својим производима да парирају откупљивачима пољопривредних производа, али и држави, ако мисле да је негде погрешила у својој политици. Битно је да наши пољопривредници виде перспективу и у гајењу неких других култура које су у свету профитабилне. Примера ради, због цене нафте и свега што она за собом повлачи, пољопривредне површине у свету користе се и за биљна горива. Цена уљарица ће расти, а цена шећера је сада већ чврсто везана за цену биоетанола.
Када пољопривредници могу да очекују конкретне кораке:
– Ми сада морамо стратешки да размишљамо о српској пољопривреди и не можемо да очекујемо нагло укрупњавање поседа јер индустрија и привреда не могу да апсорбују тако велики број руралног становништва. Зато држава мора да помогне пољопривредницима да на малим парцелама узгајају високопрофитабилне културе и да интензивирају пољопривредну производњу. Због тога ћемо за наредну годину ставити акценат на субвенције подизања вишегодишњих засада повртарске производње, увођење система за наводњавање, пластеничку, односно стакленичку производњу и, наравно, набавку модерне механизације.
Да ли се спроводи контрола генетски модификованих биљака:
– Уколико почетком ове седмице сви пољопривредници сами не униште засејане генетски модификоване биљке, то ће почети да ради инспекција, испоставиће им трошкове, а биће поднете и кривичне пријаве. Та обавештења су прослеђена. Када је реч о контроли квалитета производа, Министарство је већ спровело контролу млека и флаширане воде. У току је контрола квалитета ђубрива. Крећемо и у контролу предузећа која без водопривредне сагласности, која је неопходна, обављају своје делатности. Такође, на реду је и провера, односно постављање нових критеријума за лабораторије које обављају контролу квалитета свих пољопривредних производа. Ова администрација ће строго водити рачуна и подносити пријаве уколико нешто није у реду са квалитетом производа.
Пољопривредници су они који најмање зарађују на производу:
– Избацивањем накупаца и зеленаша из пољопривреде омогућиће се да пољопривредници поново остваре већи део профита од трговине пољопривредним производима. Пре свега, јако је важно да се уреди тржиште, да се донесе закон о складиштима, а ригорозним контролама инпута у пољопривредну производњу и контролом откупа да се заштите земљорадници од превара и крађе на квалитету. Такође, врло нам је важно да се што пре заврши формирање робних резерви и да држава интервенише на тржишту. Захтеваћемо да интервенције буду искључиво у том смеру да се производи купују од непосредних произвођача и искључиво на јавним конкурсима, а не од трговаца и накупаца.
О заустављању пада сточног фонда:
– Министарство мора много тога да уради да бисмо помогли сточарству, а један од главних послова јесте да омогућимо извоз свињског меса на тржиште развијених земаља, као и да дефинишемо потенцијална средства за следећу годину и зауставимо пад сточног фонда.
-
Београд, 17. јул 2024.Влада ће у вези са пројектом „Јадар“ наставити да ради у...
-
Београд, 12. јул 2024.Србија проналази изворе раста на путу ка побољшању животног...
-
Београд, 26. јун 2024.На превентивним прегледима више од 2.300 грађана открило неку...
-
Београд, 24. јун 2024.Трансформацијом ЕПС-а до снажне профитабилне компаније
-
Београд, 4. јун 2024.Свеобухватно побољшање материјалног положаја припадника...
-
Београд, 12. април 2024.Србија сачувала макроекономску стабилност
-
Београд, 11. април 2024.Држава дугорочно размишља о развоју енергетског сектора
-
Београд, 6. март 2024.У овој години 315 милиона динара за развој мање развијених региона
-
Београд, 31. децембар 2023.Стопа криминала ове године нижа за готово 18 одсто
-
Београд, 23. август 2023.Снажан раст извоза ИКТ сектора резултат развоја иновација