П:
О:
Читај ми
Без Срба избори на Косову и Метохији бесмислени
Београд,
4. август 2004.
Саветник председника Владе Републике Србије за правна питања Александар Симић за данашње издање листа "Вечерње новости" говори о разлозима због којих Срби са Косова и Метохије не би требало да изађу на парламентарне изборе у покрајини расписане за октобар ове године. Званични сајт Владе Републике Србије преноси делове овог интервјуа.
Срби, према препоруци Владе Србије, неће изаћи на октобарске изборе за косметски парламент. Александар Симић, једини Србин који је радио на Уставном оквиру за Космет током пролећа 2001. године и саветник премијера за правна питања рекао је да би излазак Срба на косметске изборе, под овим условима, значило фактичко поништавање њеног плана и одустајање од активности усмерених на заштиту безбедности и повратак прогнаних Срба.
Постоји дилема - да ли је Влада Србије изабрала баш праву стратегију?
- Влада није имала могућности да донесе другачији закључак. Народна скупштина ју је обавезала да се придржава Плана за Косово и Метохију и потпуно је ограничила мандат Владе у смислу придржавања оног што пише у тексту. А у самом тексту пише да би конституисање органа територијалне аутономије Срба било охрабрење да Срби учествују на парламентарним изборима.
Постоји ли могућност да се, услед притиска споља, понови ситуација из 2001. године када су Срби, упркос противљењу, ипак изашли на изборе?
- Тада је била процена да је у интересу Србије, дакле, у државном интересу да се на изборе изађе. Потписан је споразум између Хакерупа и Човића који је предвиђао сталне облике сарадње Београда и Приштине. Међутим, тај споразум је послужио за једнократну употребу. Српска страна је тада изиграна и то се неће поново догодити.
Дакле, одлука о неизласку је коначна? Не чека се да, евентуално, међународна заједница покаже разумевање за план, па да она буде преиначена?
- Ово је коначна одлука. Није ствар у разумевању, нико није рекао да План није добар. Рекли су да је само проблем убедити Албанце да га прихвате.
И да Београд треба да их убеди...
- Та оцена не заслужује другачије објашњење сем да је у питању неодговорност међународне заједнице. Мислим да се она налази у властитој клопци. Са једне стране, већ јој је сасвим јасно да је принцип мултиетничког друштва тешко остварив на подручју Косова и Метохије, а с друге стране, све више постаје талац албанске већине. Просто, све више се окрећу политици линије мањег отпора, односно незамерања албанској већини.
Има ли Влада стратегију шта даље, после неизласка Срба на изборе?
- Одговор на то питање дао је Хавијер Солана. Он је рекао да демократски избори имају смисла само уколико на њима учествују све етничке заједнице. Ако само Албанци буду имали представнике у тим институцијама, ти избори неће имати смисла.
У међувремену, појавио се и УНМИК-ов план о локалној самоуправи. У којој је он мери компатибилан са Планом Владе Србије?
- То и није план за Србе, него за реформу локалне самоуправе на целом Косову. Он није инкопатибилан са Планом Владе Србије, али за његову примену треба време.
Прошле недеље била је актуелна идеја о тројној конфедерацији Србије, Црне Горе и Космета, коју је изнео функционер ЕУ Бернард Бот. Колико је та иницијатива озбиљна?
- Та информација је одмах из неких извора демантована. Пошто је овде нико није поменуо, нисам сигуран да ли је то питање на озбиљан начин покренуто или је само пласирана једна идеја да би се виделе реакције. Могу само да кажем да су из Европе јасне поруке да промене граница нема. Ако је тако, међународна заједница мора јасно да каже Албанцима да етнички принцип неће бити примењен у решавању косметске кризе и да нема говора о независном Косову.
Заједно са Слободаном Самарџићем посетили сте центре земаља чланица Контакт групе. Какве сте утиске понели?
- Основна порука је да наш План није одбијен. Ово је први пут да Србија води активну политику према Космету, и свет је то поздравио. Само упорном и активном политиком можемо постићи резултате. Проблем Косова се неће брзо решити, он је у реалности и он нас чека у будућности, али то је проблем с којим ћемо морати да знамо да живимо.
Постоји дилема - да ли је Влада Србије изабрала баш праву стратегију?
- Влада није имала могућности да донесе другачији закључак. Народна скупштина ју је обавезала да се придржава Плана за Косово и Метохију и потпуно је ограничила мандат Владе у смислу придржавања оног што пише у тексту. А у самом тексту пише да би конституисање органа територијалне аутономије Срба било охрабрење да Срби учествују на парламентарним изборима.
Постоји ли могућност да се, услед притиска споља, понови ситуација из 2001. године када су Срби, упркос противљењу, ипак изашли на изборе?
- Тада је била процена да је у интересу Србије, дакле, у државном интересу да се на изборе изађе. Потписан је споразум између Хакерупа и Човића који је предвиђао сталне облике сарадње Београда и Приштине. Међутим, тај споразум је послужио за једнократну употребу. Српска страна је тада изиграна и то се неће поново догодити.
Дакле, одлука о неизласку је коначна? Не чека се да, евентуално, међународна заједница покаже разумевање за план, па да она буде преиначена?
- Ово је коначна одлука. Није ствар у разумевању, нико није рекао да План није добар. Рекли су да је само проблем убедити Албанце да га прихвате.
И да Београд треба да их убеди...
- Та оцена не заслужује другачије објашњење сем да је у питању неодговорност међународне заједнице. Мислим да се она налази у властитој клопци. Са једне стране, већ јој је сасвим јасно да је принцип мултиетничког друштва тешко остварив на подручју Косова и Метохије, а с друге стране, све више постаје талац албанске већине. Просто, све више се окрећу политици линије мањег отпора, односно незамерања албанској већини.
Има ли Влада стратегију шта даље, после неизласка Срба на изборе?
- Одговор на то питање дао је Хавијер Солана. Он је рекао да демократски избори имају смисла само уколико на њима учествују све етничке заједнице. Ако само Албанци буду имали представнике у тим институцијама, ти избори неће имати смисла.
У међувремену, појавио се и УНМИК-ов план о локалној самоуправи. У којој је он мери компатибилан са Планом Владе Србије?
- То и није план за Србе, него за реформу локалне самоуправе на целом Косову. Он није инкопатибилан са Планом Владе Србије, али за његову примену треба време.
Прошле недеље била је актуелна идеја о тројној конфедерацији Србије, Црне Горе и Космета, коју је изнео функционер ЕУ Бернард Бот. Колико је та иницијатива озбиљна?
- Та информација је одмах из неких извора демантована. Пошто је овде нико није поменуо, нисам сигуран да ли је то питање на озбиљан начин покренуто или је само пласирана једна идеја да би се виделе реакције. Могу само да кажем да су из Европе јасне поруке да промене граница нема. Ако је тако, међународна заједница мора јасно да каже Албанцима да етнички принцип неће бити примењен у решавању косметске кризе и да нема говора о независном Косову.
Заједно са Слободаном Самарџићем посетили сте центре земаља чланица Контакт групе. Какве сте утиске понели?
- Основна порука је да наш План није одбијен. Ово је први пут да Србија води активну политику према Космету, и свет је то поздравио. Само упорном и активном политиком можемо постићи резултате. Проблем Косова се неће брзо решити, он је у реалности и он нас чека у будућности, али то је проблем с којим ћемо морати да знамо да живимо.
-
Београд, 18. децембар 2024.Убрзани развој сарадње Србије и Турске у многим областима
-
Београд, 2. децембар 2024.Нови производни капацитети од кључног значаја за енергетски...
-
Београд, 17. новембар 2024.Убрзани раст и развој ИКТ сектора један од приоритета Владе
-
Београд, 14. новембар 2024.Континуираним дијалогом до унапређења области јавног...
-
Београд, 29. октобар 2024.Држава рекламирање кладионица своди на минимум
-
Београд, 27. септембар 2024.Активности на промоцији праве слике Србије у иностранству
-
Београд, 29. август 2024.Значајна искуства Француске у дугорочном обезбеђивању...
-
Београд, 9. август 2024.Отвореним и конструктивним дијалогом против подела у друштву
-
Београд, 7. август 2024.У првих шест месеци забележен пораст броја страних туриста за 10...
-
Београд, 3. август 2024.Неопходни разговори у сфери јавног информисања