П:
О:
Читај ми
Српско тржиште телекомуникација имаће раст од 10 одсто ове године
Београд,
18. август 2008.
Министар за телекомуникације и информационо друштво у Влади Републике Србије Јасна Матић рекла је да ће српско тржиште телекомуникација ове године имати раст од 10 одсто, на обрт од 1,65 милијарди евра.
Матић је у интервјуу за агенцију Бета навела да је тај раст већи него на тржишту Европске уније будући да је српско тржиште је мање, па домаћа привреда бележи раст већи него у развијеним земљама.
Према њеним речима, тржиште телекомуникација чини четири до пет одсто бруто домаћег производа Србије, што је више него у ЕУ и што потврђује динамичан раст протеклих неколико година.
Она је најавила да ће Министарство радити на изради нових закона како би се српска регулатива сектора телекомуникација ускладила са новим европским стандардима због тога што је Закон о телекомуникацијама рађен према стандардима из 1998. године.
Прво ће, како је рекла Матић, бити измењен Закон о телекомуникацијама да би се премостио период до доношења обухватнијег закона о електронским комуникацијама.
Циљ је да се изменама прилагодимо стандардима из 2002. године како бисмо постепено смањивали тај јаз, објаснила је Матић и додала да је потребно ускладити наше стандарде са европским, првенствено у либерализацији тржишта и техничких аспеката.
Према њеним речима, израда закона о електронским комуникацијама трајаће више од годину дана јер би требало да он омогући да се стандарди усагласе са европским, али и да тај пропис буде у складу са стањем на српском тржишту.
Закон о електронским комуникацијама ће заменити Закон о телекомуникацијама и обухватиће и сателитско емитовање програма, кабловску телевизију и дигитализацију телевизије, навела је она и подсетила на то да се дигитализација телевизије мора спровести до 2015. године, а у ЕУ циљ је да се спроведе до 2012. године.
Министарство планира и доношење закона о електронском документу који ће регулисати и електронске архиве и безбедност података у електронским комуникацијама, најавила је Матић.
Она је истакла да се у року од две године планира и доношење закона о електронској управи, који Србија у наредним годинама треба да развије да би достигла ниво ЕУ.
У том сектору најдаље је одмакао пројекат електронске седнице и електронске администрације Владе, што ће омогућити бржу размену података међу члановима Владе приликом припреме за седнице, објаснила је Матић.
На питање о томе шта ће донети најављене измене Закона о поштанским услугама, Матић је одговорила да ће се њима омогућити либерализација и повећати доступност услуга.
Да би се сектор даље развијао, како је рекла, потребно је градити инфраструктуру, односно повећавати доступност телефоније и интернета и популаризовати те услуге.
Према њеним речима, за просперитет у Србији неопходна је инфраструктура, што у наше време не подразумева само путеве и железнице већ и добру телекомуникациону инфраструктуру, односно добру мрежу оптичких каблова и могућност да сви крајеви Србије имају приступ телефонији и интернету.
Она је најавила је да ће у првих сто дана рада Владе бити усвојен правилник за увођење “вајмакс” (WiMax) интернет мреже, што ће бити припрема за либерализацију тржишта фиксне телефоније.
Увођење “вајмакса”, који омогућава брз приступ интернету и пружање телефонских услуга, омогућиће појефтињење интернета у Србији и повећати доступност интернета и фиксне телефоније, објаснила је Матић.
Његово увођење биће вид либерализације тржишта, али не у пуном смислу те речи, јер због изградње мреже неће бити могуће да се одједном на ту услугу прикључе стотине хиљада претплатника. Права либерализација тржишта, која подразумева издавање нових лиценци за фиксну телефонију, не може се очекивати ове године, истакла је Матић.
Према њеним речима, Србија сада води завршну фазу преговора о приступању Светској трговинској организацији и у тој фази преговара се о динамици либерализације сектора услуга у Србији, укључујући и телекомуникације.
До пролећа ћемо финализовати те преговоре и видети колики ће бити транзициони период који можемо добити, а након тога ће се то ускладити са способношћу “Телекома” да се прилагоди конкуренцији, рекла је она и указала на то да се “Телеком” успешно прилагодио либерализацији у сектору мобилне телефоније. Србији предстоји либерализација свих услуга кроз коју су развијене земље прошле током прошле деценије, најавила је Матић.
Према њеним речима, тржиште телекомуникација чини четири до пет одсто бруто домаћег производа Србије, што је више него у ЕУ и што потврђује динамичан раст протеклих неколико година.
Она је најавила да ће Министарство радити на изради нових закона како би се српска регулатива сектора телекомуникација ускладила са новим европским стандардима због тога што је Закон о телекомуникацијама рађен према стандардима из 1998. године.
Прво ће, како је рекла Матић, бити измењен Закон о телекомуникацијама да би се премостио период до доношења обухватнијег закона о електронским комуникацијама.
Циљ је да се изменама прилагодимо стандардима из 2002. године како бисмо постепено смањивали тај јаз, објаснила је Матић и додала да је потребно ускладити наше стандарде са европским, првенствено у либерализацији тржишта и техничких аспеката.
Према њеним речима, израда закона о електронским комуникацијама трајаће више од годину дана јер би требало да он омогући да се стандарди усагласе са европским, али и да тај пропис буде у складу са стањем на српском тржишту.
Закон о електронским комуникацијама ће заменити Закон о телекомуникацијама и обухватиће и сателитско емитовање програма, кабловску телевизију и дигитализацију телевизије, навела је она и подсетила на то да се дигитализација телевизије мора спровести до 2015. године, а у ЕУ циљ је да се спроведе до 2012. године.
Министарство планира и доношење закона о електронском документу који ће регулисати и електронске архиве и безбедност података у електронским комуникацијама, најавила је Матић.
Она је истакла да се у року од две године планира и доношење закона о електронској управи, који Србија у наредним годинама треба да развије да би достигла ниво ЕУ.
У том сектору најдаље је одмакао пројекат електронске седнице и електронске администрације Владе, што ће омогућити бржу размену података међу члановима Владе приликом припреме за седнице, објаснила је Матић.
На питање о томе шта ће донети најављене измене Закона о поштанским услугама, Матић је одговорила да ће се њима омогућити либерализација и повећати доступност услуга.
Да би се сектор даље развијао, како је рекла, потребно је градити инфраструктуру, односно повећавати доступност телефоније и интернета и популаризовати те услуге.
Према њеним речима, за просперитет у Србији неопходна је инфраструктура, што у наше време не подразумева само путеве и железнице већ и добру телекомуникациону инфраструктуру, односно добру мрежу оптичких каблова и могућност да сви крајеви Србије имају приступ телефонији и интернету.
Она је најавила је да ће у првих сто дана рада Владе бити усвојен правилник за увођење “вајмакс” (WiMax) интернет мреже, што ће бити припрема за либерализацију тржишта фиксне телефоније.
Увођење “вајмакса”, који омогућава брз приступ интернету и пружање телефонских услуга, омогућиће појефтињење интернета у Србији и повећати доступност интернета и фиксне телефоније, објаснила је Матић.
Његово увођење биће вид либерализације тржишта, али не у пуном смислу те речи, јер због изградње мреже неће бити могуће да се одједном на ту услугу прикључе стотине хиљада претплатника. Права либерализација тржишта, која подразумева издавање нових лиценци за фиксну телефонију, не може се очекивати ове године, истакла је Матић.
Према њеним речима, Србија сада води завршну фазу преговора о приступању Светској трговинској организацији и у тој фази преговара се о динамици либерализације сектора услуга у Србији, укључујући и телекомуникације.
До пролећа ћемо финализовати те преговоре и видети колики ће бити транзициони период који можемо добити, а након тога ће се то ускладити са способношћу “Телекома” да се прилагоди конкуренцији, рекла је она и указала на то да се “Телеком” успешно прилагодио либерализацији у сектору мобилне телефоније. Србији предстоји либерализација свих услуга кроз коју су развијене земље прошле током прошле деценије, најавила је Матић.
-
Београд, 17. јул 2024.Влада ће у вези са пројектом „Јадар“ наставити да ради у...
-
Београд, 12. јул 2024.Србија проналази изворе раста на путу ка побољшању животног...
-
Београд, 26. јун 2024.На превентивним прегледима више од 2.300 грађана открило неку...
-
Београд, 24. јун 2024.Трансформацијом ЕПС-а до снажне профитабилне компаније
-
Београд, 4. јун 2024.Свеобухватно побољшање материјалног положаја припадника...
-
Београд, 12. април 2024.Србија сачувала макроекономску стабилност
-
Београд, 11. април 2024.Држава дугорочно размишља о развоју енергетског сектора
-
Београд, 6. март 2024.У овој години 315 милиона динара за развој мање развијених региона
-
Београд, 31. децембар 2023.Стопа криминала ове године нижа за готово 18 одсто
-
Београд, 23. август 2023.Снажан раст извоза ИКТ сектора резултат развоја иновација