П:
О:
Читај ми
Апел дијаспори да улаже у Србију
Београд,
25. август 2008.
Министар за дијаспору у Влади Републике Србије Срђан Срећковић изјавио је данас да Министарство за дијаспору ради на састављању листе предузећа у која би бизнисмени из дијаспоре могли да инвестирају свој новац.
Срђан Срећковић
Срећковић је у интервјуу за агенцију Фонет навео да апелује на људе из дијаспоре да улажу у Србију будући да сви показатељи говоре да је српска привреда у порасту.
Апелујем такође и на моје колеге из државне администрације и локалне самоуправе да поједноставе бирократску процедуру за покретање бизниса, нагласио је он.
На питање због чега успешни људи који живе и раде у иностранству нису у већој мери заинтересовани за улагања у српску привреду, министар је одговорио да је то због неповољне инвестиционе климе у претходном периоду, као и због високог ризика улагања.
Стара дијаспора углавном улаже новац у регионе и општине из којих потиче, и та помоћ је драгоцена иако је ограничена, оценио је Срећковић.
Према његовим речима, као надлежни министар радиће на томе да поверење у државу буде обновљено.
Истовремено, он је истакао и да око 5 милијарди долара сваке године стиже у Србију на основу девизних дознака из дијаспоре.
Срећковић је, позивајући се на податке Светске банке, прецизирао да новац који поштом из дијаспоре стиже у Србију чини чак 17,2 одсто бруто друштвеног производа.
Реч је о нерегистрованом капиталу, који углавном иде у потрошњу и значајно утиче на живот грађана. То је један од разлога зашто се у Србији живи боље него што показује званична статистика, објаснио је министар.
Као један од приоритета у свом ресору, он је навео привлачење младих људи који су током деведесетих отишли из земље да се врате и раде у Србији.
Нама је потребно 10 до 12 хиљада младих људи који ће доћи и запослити се у државном апарату и домаћим предузећима. Тим пре што ти људи сада знају европски начин пословања и живота, рекао је министар и додао да је око пола милиона младих отишло из Србије, а реч је углавном о успешним инжењерима, менаџерима и саветницима у многим јаким компанијама.
С једне стране, то је добро јер су ти људи најбољи амбасадори наше земље, али с друге стране, Србији су ти људи потребни, закључио је Срећковић.
Апелујем такође и на моје колеге из државне администрације и локалне самоуправе да поједноставе бирократску процедуру за покретање бизниса, нагласио је он.
На питање због чега успешни људи који живе и раде у иностранству нису у већој мери заинтересовани за улагања у српску привреду, министар је одговорио да је то због неповољне инвестиционе климе у претходном периоду, као и због високог ризика улагања.
Стара дијаспора углавном улаже новац у регионе и општине из којих потиче, и та помоћ је драгоцена иако је ограничена, оценио је Срећковић.
Према његовим речима, као надлежни министар радиће на томе да поверење у државу буде обновљено.
Истовремено, он је истакао и да око 5 милијарди долара сваке године стиже у Србију на основу девизних дознака из дијаспоре.
Срећковић је, позивајући се на податке Светске банке, прецизирао да новац који поштом из дијаспоре стиже у Србију чини чак 17,2 одсто бруто друштвеног производа.
Реч је о нерегистрованом капиталу, који углавном иде у потрошњу и значајно утиче на живот грађана. То је један од разлога зашто се у Србији живи боље него што показује званична статистика, објаснио је министар.
Као један од приоритета у свом ресору, он је навео привлачење младих људи који су током деведесетих отишли из земље да се врате и раде у Србији.
Нама је потребно 10 до 12 хиљада младих људи који ће доћи и запослити се у државном апарату и домаћим предузећима. Тим пре што ти људи сада знају европски начин пословања и живота, рекао је министар и додао да је око пола милиона младих отишло из Србије, а реч је углавном о успешним инжењерима, менаџерима и саветницима у многим јаким компанијама.
С једне стране, то је добро јер су ти људи најбољи амбасадори наше земље, али с друге стране, Србији су ти људи потребни, закључио је Срећковић.
-
Београд, 17. јул 2024.Влада ће у вези са пројектом „Јадар“ наставити да ради у...
-
Београд, 12. јул 2024.Србија проналази изворе раста на путу ка побољшању животног...
-
Београд, 26. јун 2024.На превентивним прегледима више од 2.300 грађана открило неку...
-
Београд, 24. јун 2024.Трансформацијом ЕПС-а до снажне профитабилне компаније
-
Београд, 4. јун 2024.Свеобухватно побољшање материјалног положаја припадника...
-
Београд, 12. април 2024.Србија сачувала макроекономску стабилност
-
Београд, 11. април 2024.Држава дугорочно размишља о развоју енергетског сектора
-
Београд, 6. март 2024.У овој години 315 милиона динара за развој мање развијених региона
-
Београд, 31. децембар 2023.Стопа криминала ове године нижа за готово 18 одсто
-
Београд, 23. август 2023.Снажан раст извоза ИКТ сектора резултат развоја иновација