П:
О:
Читај ми
Србија не одустаје од европског пута
Београд,
18. септембар 2008.
Председник Владе Републике Србије Мирко Цветковић изјавио је у интервјуу за данашње издање дневног листа "Вечерње новости" да Србија не мења правац и да остаје чврсто на траси која води ка Европској унији јер је то пут за бољи живот грађана.
Аутор:
www.novosti.co.yu
Званични сајт Владе Србије преноси овај разговор.
Прелазни трговински споразум са ЕУ остао је замрзнут упркос оптимистичким најавама из Владе Србије да би могао у септембру да буде одблокиран:
– Те оптимистичке најаве биле су последица нашег веровања које се показало као тачно, а то је да скоро све земље ЕУ изузетно позитивно оцењују досадашњи рад Владе и да нас велики број најзначајнијих земаља подржава.
То очигледно није било довољно. Холандија каже “не” јер Младић и Хаџић нису у Хагу:
– Што се тиче наше сарадње са Хагом, главни тужилац Брамерц је Савету министара ЕУ дао јасну позитивну оцену. Међутим, мислим да је холандски став мотивисан унутрашњеполитичким проблемом због догађаја у Сребреници јер су тада њихове јединице биле задужене за то подручје. Због тога, вероватно, гледају другачије на сарадњу Србије са Хагом. Очекујем да ће се и Холандија убрзо придружити земљама које подржавају напредак Србије.
Како је могуће очекивати да Споразум буде одблокиран у таквим околностима, при чему потпредседник Владе то очекује у децембру:
– Потпуни сам оптимиста да ће тај споразум бити одмрзнут. Не бих давао рокове, али очекујем да ће се то десити у блиској будућности.
Хоће ли Србија, по бриселској препоруци, почети једнострано да примењује Прелазни споразум:
– Европа је већ много урадила што је до њих. Нама је европско тржиште отворено до 2010. године. Озбиљно размишљамо да кренемо у једнострану примену Споразума, независно од тога што је он још формално замрзнут.
Шта је то што би Србија добила Прелазним споразумом:
– Наш циљ је да се приближимо правилима понашања у ЕУ. Управо тај систем учинио је и друге државе економски успешним. Томе тежимо, и то није празна прича и апстрактна жеља. То је пут ка бољем животу наших грађана.
Обесхрабрује ли Србију нова рампа коју је спустио Брисел:
– Не. Ми морамо и даље да прилагођавамо наш систем европском систему, који обезбеђује резултате.
Да ли је помало цинична порука Европе да Србија може једнострано да примењује Споразум:
– Та порука није цинична, већ добронамерна. То је асиметричан споразум: јачи партнер – ЕУ, отвара тржиште Србији, која је мањи партнер, а исто то ради и Србија према ЕУ. Смисао једностране примене је да кренемо одмах са отварањем трговинских грана према Европи на исти начин као да је Споразум одблокиран. Пошто смо већ добили могућност да уђемо на њихово тржиште, значи да, чак и да је Споразум одмрзнут, Европа не би имала активности, већ Србија.
Али без “двостраног” Прелазног споразума Србија не може да затражи статус кандидата ЕУ:
– Тако је. Ми немамо ту могућност све док Споразум не ступи на снагу. Кад ступи на снагу, шаљемо наш захтев за кандидатуру. У томе се огледа добронамерност Брисела да одмах сами кренемо.
Можемо ли добити статус кандидата ЕУ пре него што ССП формално ступи на снагу:
– Можемо. Моћи ћемо да добијемо статус кандидата раније, када буде одблокиран Прелазни споразум. ССП ће формално ступити на снагу тек када га ратификују све земље ЕУ, за шта је потребно две до три године.
Када очекујете да ћемо окончати сарадњу са Хагом:
– У најбољем интересу нам је да на ту причу у најскорије време ставимо тачку. Као мала држава која се нашла у вртлогу збивања, немамо други начин да се бранимо него да поштујемо међународно право. Сарадња са Хагом је у директној вези са одбраном Косова. Ако кажемо да јужну покрајину бранимо поштовањем међународног права, исто тако морамо да испуњавамо и међународне обавезе према Хагу. На тај начин поштујемо и домаће право.
Очекујете ли да се Хаџић и Младић ускоро нађу у Шевенингену:
– Најбоље би било и за државу и за њих да се добровољно предају.
Да ли је доведена у питање судбина енергетског споразума са Русијом:
– Тај споразум само новинари доводе у питање, али је важно да га Влада не доводи. Тај посао је један од мотора развоја Србије када је у питању енергетска стабилност.
Детаљи тог споразума су још неизвесни, на пример, цена НИС-а:
– Морамо да раздвојимо: једно је међудржавни споразум, а друго су уговори. Споразум је општег карактера, и то је нека врста “кишобрана” који садржи решеност две државе да регулишу сарадњу из области енергетике.
Неспоразуми са Русијом су у појединостима које ће ући у уговоре:
– Нема неспоразума. Тек треба да седнемо са руском страном и да преговарамо. Али не у циљу да споразум пропадне, већ, напротив, да обе стране нађу свој интерес. Не сумњам да ће бити постигнут квалитетан договор.
У Протоколу који је већ потписан са Русијом цена НИС-а је 400 милиона евра, а процена агенције је 2,2 милијарде евра. Москва шаље сигнале да о цени неће преговарати:
– Лицитација о цени је почела у јавности, и то није добро. Цена ће бити онолика колику је договоре стране у преговорима. Наравно, борићемо се да прођемо што боље, а не сумњамо да ће то чинити и друга страна. Влада Србије улази у преговоре са чврстом намером да их успешно оконча, и то ће се и десити.
Кад ће српски грађани моћи да увозе аутомобиле по сниженој царинској стопи:
– Имамо намеру да снизимо царинске стопе већ почетком следеће године. Раније смо штитили домаће произвођаче и то нам није било у интересу. Ускоро ће и “Фијат” бити наш произвођач, а он је довољно снажан да му не треба заштита.
Кад ће се финализирати посао “Заставе” са “Фијатом”:
– Разговори са “Фијатом” су приведени крају и само бирамо дан да коначно и свечано потпишемо споразум. Реч је о огромној инвестицији и хоћемо да јој дамо пун значај.
Шта Србија добија том инвестицијом:
– И то је мотор развоја државе. Укратко, план “Фијата” је да произведе 200.000 возила у првој фази, а свих 300.000 у другој. Код нас је цело тржиште било око 50.000 возила. Дакле, они ће базирати приближно 90 одсто производње ка извозу. То је огроман девизни прилив који има велики значај за нашу макроекономску стабилност.
Када ће грађани Србије достићи приближан стандард грађана у ЕУ:
– Гледајући на регион, па чак и на неке земље које су ушле у ЕУ, Србија је значајно одмакла у економским реформама. Да немамо историјских и политичких проблема, не би постојали разлози да не будемо чланица ЕУ. Привредни раст у Србији је у успону, а грађани у неким земљама чланицама ЕУ не живе ништа боље него грађани у Србији. Њихове “најрањивије” друштвене групе су у још горој ситуацији него у Србији.
Много је сиромашних у Србији:
– Пре пет-шест година истраживања су показала да је у Србији приближно 13 одсто грађана који живе испод линије сиромаштва. Најновија истраживања говоре да их је око 6 одсто. Тиме се убрзано приближавамо развијеним земљама.
Хоћете да кажете да смо спремни за ЕУ:
– Спремнији смо сада него многе државе чланице ЕУ. Нисам сигуран да је добро да се уђе у ЕУ раније него што треба. Рок од пет-шест година који постављамо је разуман да сазремо за тај улазак.
Помиње се да је буџет у кризи због повишице пензија:
– У складу са предизборним програмом нашег коалиционог партнера донели смо одлуку да пензије буду повећане за 10 одсто и то ће бити исплаћено на октобарском чеку у новембру. Та повишица је потпуно затворена у финансијском смислу и она “не једе” буџет.
Значи да држава не троши новац који нема:
– Никада нећемо дозволити да се текућа потрошња финансира из задужења. Теоретски је могуће да се за повећање плата или пензија узме кредит, али то не смемо нити ћемо чинити да не бисмо будуће генерације оптеретили да враћају дугове. Сада нам је потребан одговоран економски баланс да се из текућих прилива финансира све што је могуће и то у оквирима буџетских могућности.
У ребалансу буџета неће се повећати потрошња због пензија:
– Потрошња се неће повећати. Буџет је већи за реално повећање прихода.
Каква је судбина концесије за аутопут Хоргош – Пожега:
– Започели су преговори око споразумног раскида концесије и тај процес је у току. Формално правно, уговор о концесији још постоји и ми га нећемо једнострано раскинути јер би у том случају постојала могућност да нас концесионар тужи.
Док трају преговори, не могу да почну радови:
– Радови, свакако, не би могли ни да почну јер главни пројекат није завршен, као ни комплетна експропријација земљишта.
Може ли Србија сама да понесе терет изградње аутопута:
– Сваке године Србија отплати пола милијарде евра дугова и за толико нам се сваке године смањује јавни дуг. То значи, ако бисмо се истовремено задужили годишње са пола милијарде, јавни дуг се у суми не би мењао. На тај начин Србија би могла да финансира тај аутопут, али зависи да ли ће нам баш тај крак Коридора 10 бити приоритет. О томе ћемо тек одлучивати.
Влада је обећала да ће наш пливачки херој Милорад Чавић добити стан у Београду. Докле се стигло са тим:
– Пошто је Чавић изразио жељу да се пресели у Београд, гледали смо како да му изађемо у сусрет. Он је врхунски спортиста, али у спорту који не доноси значајне личне приходе. Ако држава хоће да има таквог спортисту, мора да помогне. Нашли смо решења и ускоро ће Чавић добити кључеве скромног стана.
Какви су резултати рада Владе, с обзиром на то да се ближи 100 дана њеног рада:
– Влада је обезбедила ратификацију ССП, припремили смо резолуцију о Косову, стиже “Фијат”, ратификован је споразум са Русијом, усвојен је Предлог закона о агенцији за борбу против корупције, пензије смо повећали, инфлација се смирила, економски трендови су повољни... Дакле, према циљевима изнетим у експозеу, мислим да смо направили кораке у свим правцима.
Да ли планирате пресељење на Дедиње:
– Станујем у породичној кући од скоро 200 квадрата у Земуну. Када су деца отишла својим путем, остали смо супруга и ја. Пресељење би ми тешко пало, али ако се буде инсистирало, због безбедносних разлога не искључујем могућност да ћу да се преселим.
Прелазни трговински споразум са ЕУ остао је замрзнут упркос оптимистичким најавама из Владе Србије да би могао у септембру да буде одблокиран:
– Те оптимистичке најаве биле су последица нашег веровања које се показало као тачно, а то је да скоро све земље ЕУ изузетно позитивно оцењују досадашњи рад Владе и да нас велики број најзначајнијих земаља подржава.
То очигледно није било довољно. Холандија каже “не” јер Младић и Хаџић нису у Хагу:
– Што се тиче наше сарадње са Хагом, главни тужилац Брамерц је Савету министара ЕУ дао јасну позитивну оцену. Међутим, мислим да је холандски став мотивисан унутрашњеполитичким проблемом због догађаја у Сребреници јер су тада њихове јединице биле задужене за то подручје. Због тога, вероватно, гледају другачије на сарадњу Србије са Хагом. Очекујем да ће се и Холандија убрзо придружити земљама које подржавају напредак Србије.
Како је могуће очекивати да Споразум буде одблокиран у таквим околностима, при чему потпредседник Владе то очекује у децембру:
– Потпуни сам оптимиста да ће тај споразум бити одмрзнут. Не бих давао рокове, али очекујем да ће се то десити у блиској будућности.
Хоће ли Србија, по бриселској препоруци, почети једнострано да примењује Прелазни споразум:
– Европа је већ много урадила што је до њих. Нама је европско тржиште отворено до 2010. године. Озбиљно размишљамо да кренемо у једнострану примену Споразума, независно од тога што је он још формално замрзнут.
Шта је то што би Србија добила Прелазним споразумом:
– Наш циљ је да се приближимо правилима понашања у ЕУ. Управо тај систем учинио је и друге државе економски успешним. Томе тежимо, и то није празна прича и апстрактна жеља. То је пут ка бољем животу наших грађана.
Обесхрабрује ли Србију нова рампа коју је спустио Брисел:
– Не. Ми морамо и даље да прилагођавамо наш систем европском систему, који обезбеђује резултате.
Да ли је помало цинична порука Европе да Србија може једнострано да примењује Споразум:
– Та порука није цинична, већ добронамерна. То је асиметричан споразум: јачи партнер – ЕУ, отвара тржиште Србији, која је мањи партнер, а исто то ради и Србија према ЕУ. Смисао једностране примене је да кренемо одмах са отварањем трговинских грана према Европи на исти начин као да је Споразум одблокиран. Пошто смо већ добили могућност да уђемо на њихово тржиште, значи да, чак и да је Споразум одмрзнут, Европа не би имала активности, већ Србија.
Али без “двостраног” Прелазног споразума Србија не може да затражи статус кандидата ЕУ:
– Тако је. Ми немамо ту могућност све док Споразум не ступи на снагу. Кад ступи на снагу, шаљемо наш захтев за кандидатуру. У томе се огледа добронамерност Брисела да одмах сами кренемо.
Можемо ли добити статус кандидата ЕУ пре него што ССП формално ступи на снагу:
– Можемо. Моћи ћемо да добијемо статус кандидата раније, када буде одблокиран Прелазни споразум. ССП ће формално ступити на снагу тек када га ратификују све земље ЕУ, за шта је потребно две до три године.
Када очекујете да ћемо окончати сарадњу са Хагом:
– У најбољем интересу нам је да на ту причу у најскорије време ставимо тачку. Као мала држава која се нашла у вртлогу збивања, немамо други начин да се бранимо него да поштујемо међународно право. Сарадња са Хагом је у директној вези са одбраном Косова. Ако кажемо да јужну покрајину бранимо поштовањем међународног права, исто тако морамо да испуњавамо и међународне обавезе према Хагу. На тај начин поштујемо и домаће право.
Очекујете ли да се Хаџић и Младић ускоро нађу у Шевенингену:
– Најбоље би било и за државу и за њих да се добровољно предају.
Да ли је доведена у питање судбина енергетског споразума са Русијом:
– Тај споразум само новинари доводе у питање, али је важно да га Влада не доводи. Тај посао је један од мотора развоја Србије када је у питању енергетска стабилност.
Детаљи тог споразума су још неизвесни, на пример, цена НИС-а:
– Морамо да раздвојимо: једно је међудржавни споразум, а друго су уговори. Споразум је општег карактера, и то је нека врста “кишобрана” који садржи решеност две државе да регулишу сарадњу из области енергетике.
Неспоразуми са Русијом су у појединостима које ће ући у уговоре:
– Нема неспоразума. Тек треба да седнемо са руском страном и да преговарамо. Али не у циљу да споразум пропадне, већ, напротив, да обе стране нађу свој интерес. Не сумњам да ће бити постигнут квалитетан договор.
У Протоколу који је већ потписан са Русијом цена НИС-а је 400 милиона евра, а процена агенције је 2,2 милијарде евра. Москва шаље сигнале да о цени неће преговарати:
– Лицитација о цени је почела у јавности, и то није добро. Цена ће бити онолика колику је договоре стране у преговорима. Наравно, борићемо се да прођемо што боље, а не сумњамо да ће то чинити и друга страна. Влада Србије улази у преговоре са чврстом намером да их успешно оконча, и то ће се и десити.
Кад ће српски грађани моћи да увозе аутомобиле по сниженој царинској стопи:
– Имамо намеру да снизимо царинске стопе већ почетком следеће године. Раније смо штитили домаће произвођаче и то нам није било у интересу. Ускоро ће и “Фијат” бити наш произвођач, а он је довољно снажан да му не треба заштита.
Кад ће се финализирати посао “Заставе” са “Фијатом”:
– Разговори са “Фијатом” су приведени крају и само бирамо дан да коначно и свечано потпишемо споразум. Реч је о огромној инвестицији и хоћемо да јој дамо пун значај.
Шта Србија добија том инвестицијом:
– И то је мотор развоја државе. Укратко, план “Фијата” је да произведе 200.000 возила у првој фази, а свих 300.000 у другој. Код нас је цело тржиште било око 50.000 возила. Дакле, они ће базирати приближно 90 одсто производње ка извозу. То је огроман девизни прилив који има велики значај за нашу макроекономску стабилност.
Када ће грађани Србије достићи приближан стандард грађана у ЕУ:
– Гледајући на регион, па чак и на неке земље које су ушле у ЕУ, Србија је значајно одмакла у економским реформама. Да немамо историјских и политичких проблема, не би постојали разлози да не будемо чланица ЕУ. Привредни раст у Србији је у успону, а грађани у неким земљама чланицама ЕУ не живе ништа боље него грађани у Србији. Њихове “најрањивије” друштвене групе су у још горој ситуацији него у Србији.
Много је сиромашних у Србији:
– Пре пет-шест година истраживања су показала да је у Србији приближно 13 одсто грађана који живе испод линије сиромаштва. Најновија истраживања говоре да их је око 6 одсто. Тиме се убрзано приближавамо развијеним земљама.
Хоћете да кажете да смо спремни за ЕУ:
– Спремнији смо сада него многе државе чланице ЕУ. Нисам сигуран да је добро да се уђе у ЕУ раније него што треба. Рок од пет-шест година који постављамо је разуман да сазремо за тај улазак.
Помиње се да је буџет у кризи због повишице пензија:
– У складу са предизборним програмом нашег коалиционог партнера донели смо одлуку да пензије буду повећане за 10 одсто и то ће бити исплаћено на октобарском чеку у новембру. Та повишица је потпуно затворена у финансијском смислу и она “не једе” буџет.
Значи да држава не троши новац који нема:
– Никада нећемо дозволити да се текућа потрошња финансира из задужења. Теоретски је могуће да се за повећање плата или пензија узме кредит, али то не смемо нити ћемо чинити да не бисмо будуће генерације оптеретили да враћају дугове. Сада нам је потребан одговоран економски баланс да се из текућих прилива финансира све што је могуће и то у оквирима буџетских могућности.
У ребалансу буџета неће се повећати потрошња због пензија:
– Потрошња се неће повећати. Буџет је већи за реално повећање прихода.
Каква је судбина концесије за аутопут Хоргош – Пожега:
– Започели су преговори око споразумног раскида концесије и тај процес је у току. Формално правно, уговор о концесији још постоји и ми га нећемо једнострано раскинути јер би у том случају постојала могућност да нас концесионар тужи.
Док трају преговори, не могу да почну радови:
– Радови, свакако, не би могли ни да почну јер главни пројекат није завршен, као ни комплетна експропријација земљишта.
Може ли Србија сама да понесе терет изградње аутопута:
– Сваке године Србија отплати пола милијарде евра дугова и за толико нам се сваке године смањује јавни дуг. То значи, ако бисмо се истовремено задужили годишње са пола милијарде, јавни дуг се у суми не би мењао. На тај начин Србија би могла да финансира тај аутопут, али зависи да ли ће нам баш тај крак Коридора 10 бити приоритет. О томе ћемо тек одлучивати.
Влада је обећала да ће наш пливачки херој Милорад Чавић добити стан у Београду. Докле се стигло са тим:
– Пошто је Чавић изразио жељу да се пресели у Београд, гледали смо како да му изађемо у сусрет. Он је врхунски спортиста, али у спорту који не доноси значајне личне приходе. Ако држава хоће да има таквог спортисту, мора да помогне. Нашли смо решења и ускоро ће Чавић добити кључеве скромног стана.
Какви су резултати рада Владе, с обзиром на то да се ближи 100 дана њеног рада:
– Влада је обезбедила ратификацију ССП, припремили смо резолуцију о Косову, стиже “Фијат”, ратификован је споразум са Русијом, усвојен је Предлог закона о агенцији за борбу против корупције, пензије смо повећали, инфлација се смирила, економски трендови су повољни... Дакле, према циљевима изнетим у експозеу, мислим да смо направили кораке у свим правцима.
Да ли планирате пресељење на Дедиње:
– Станујем у породичној кући од скоро 200 квадрата у Земуну. Када су деца отишла својим путем, остали смо супруга и ја. Пресељење би ми тешко пало, али ако се буде инсистирало, због безбедносних разлога не искључујем могућност да ћу да се преселим.
-
Београд, 17. јул 2024.Влада ће у вези са пројектом „Јадар“ наставити да ради у...
-
Београд, 12. јул 2024.Србија проналази изворе раста на путу ка побољшању животног...
-
Београд, 26. јун 2024.На превентивним прегледима више од 2.300 грађана открило неку...
-
Београд, 24. јун 2024.Трансформацијом ЕПС-а до снажне профитабилне компаније
-
Београд, 4. јун 2024.Свеобухватно побољшање материјалног положаја припадника...
-
Београд, 12. април 2024.Србија сачувала макроекономску стабилност
-
Београд, 11. април 2024.Држава дугорочно размишља о развоју енергетског сектора
-
Београд, 6. март 2024.У овој години 315 милиона динара за развој мање развијених региона
-
Београд, 31. децембар 2023.Стопа криминала ове године нижа за готово 18 одсто
-
Београд, 23. август 2023.Снажан раст извоза ИКТ сектора резултат развоја иновација