П:
О:
Читај ми
Очување територијалног интегритета и интеграције у ЕУ и даље приоритети Србије
Београд,
10. октобар 2008.
Министар спољних послова у Влади Републике Србије Вук Јеремић изјавио је данас да су очување територијалног интегритета и прикључивање Европској унији приоритети спољне политике Србије и да се не сме дозволити да у било ком тренутку једно буде на штету другог.
Јеремић је у интервјуу за агенцију Танјуг оценио да усвајање иницијативе Србије да Међународни суд правде процени легалност једнострано проглашене независности Косова и Метохије омогућава Србији да ово питање са дипломатског пребаци на правни терен.
Министар је нагласио да ће Србија сада своје дипломатске ресурсе усмерити на остваривање и других националних приоритета, као што су интеграције у Европску унију. Он је истакао да европске интеграције Србије сада постају један од најважнијих праваца на којем ће радити наша дипломатија, али је нагласио да то никако не значи да ће она окренути главу од Косова и Метохије.
Напротив, борба за очување територијалног интегритета и суверенитета остаје један од апсолутних приоритета, поручио је министар, при чему, након усвајања поменуте резолуције, Србија може више да користи правне него дипломатске ресурсе у тој борби.
Јеремић је, када је реч о дипломатским средствима, навео да је упутио писма званичницима свих држава које нису признале независност Косова како бих их упознао са резултатом гласања на Генералној скупштини и затражио наставак њихове уздржаности до одлуке Међународног суда. Према његовим речима, када је реч о Косову и Метохији, српска дипломатија ће сада бити концентрисана на преговоре са УН око реконфигурације међународног цивилног присуства у јужној покрајини.
Сада имамо шансу да више времена посветимо лобирању за убрзање наших европских интеграција, што такође представља спољнополитички приоритет Србије, рекао је министар. Он је указао на то да је по питању европских интеграција Србије ситуација непромењена од последњег састанка министара ЕУ, и прецизирао да 26 земаља подржава тренутни наставак пута Србије ка пуноправном чланству у ЕУ, док се Холандија томе противи. Учинићемо све да до краја ове године створимо атмосферу у којој ће бити постигнут консензус у оквиру ЕУ, који је неопходан за наставак наших интеграција, као што је то био случај на пролеће када је дошло до потписивања Споразума о стабилизацији и придруживању, додао је Јеремић.
Министар је изразио уверење да је деблокирање примене овог споразума до краја године достижан циљ, и нагласио да ће Србија учинити све да он буде и остварен. Истовремено, Јеремић је одбацио могућност да то што је усвојена резолуција Србије и што је Међународном суду правде упућено питање о легалности једностраног проглашења независности Космета може на било који начин успорити европске интеграције наше земље. Према његовим речима, званична политика Брисела је да су процес одређивања будућег статуса Космета, о чему је мишљење у ЕУ подељено, и процес прикључивања Србије ЕУ два одвојена процеса.
То је и став Београда. Учинићемо све да тако и остане, рекао је он и напоменуо да је у интересу свих заинтересованих страна да не дође до укрштања ова два колосека. Министар је навео да ће тим који ће представљати интересе Србије пред Међународним судом правде чинити еминентни правни стручњаци из земље и из иностранства, од којих је већина била у тиму наше земље у процесу по тужби Босне и Херцеговине за геноцид.
Јеремић је такође оценио и да усвајање поменуте резолуције на Генералној скупштини УН представља велику победу Србије, али и победу принципа да у питањима везаним за међународно право пресудну улогу ипак играју УН.
После гласања многи су нам пришли и изразили захвалност на томе што је неко после дужег времена у Генералној скупштини кренуо путем који пресудну улогу даје овом телу УН, у којем су сви једнако заступљени, нагласио је министар. Овај наш пут привукао је толику пажњу због тога што су га многи прихватили у циљу враћања борбе за међународно право у Генералну скупштину, истакао је он и додао да ће наша дипломатска борба и пут за који смо се определили служити као модел приступа оваквим питањима у будућности, с обзиром на то да постоје многи делови света који страхују од сецесионизма. Истовремено, Јеремић је оценио да је тактика за коју се Србија определила утрла пут за решавање сецесионистичких проблема широм света у будућности. Ово нас је ставило на врло проминентну позицију у међународној заједници, што потврђује чињеница да је четири петине земаља чланица УН било присутно на гласању, а обично их буде половина или мање, навео је министар.
Према његовим речима, овога пута Генерална скупштина је била скоро пуна, а пре седнице се страховало да ће многе земље избећи изјашњавање с обзиром на то да су се резолуцији Србије противиле неке моћне земље.
Јеремић је указао на то да је на седници Генералне скупштине било јако тешко гласати против резолуције јер је српски предлог био мудро конципиран. Он је нагласио да је одлучујуће било и то што је Србија на један свеобухватан начин приступила лобирању за придобијање већине тако што се усмерила на међународне и регионалне организације као што су Покрет несврстаних, Арапска лига или Афричка унија.
Министар је оценио да ће након усвајања ове резолуције некоме ко се до сада уздржавао од признања једностране независности бити јако тешко да објаснити одлуку о признању Космета. Логично је да они који су се до сада уздржавали од тога сачекају одлуку Међународног суда правде, рекао је он и истакао да ће Србија због тога сада имати далеко мање разумевања за државе које признају независност и да ће у том случају прибегавати оштријим мерама као што је учинињено са Црном Гором, чијем је амбасадору ускраћено гостопримство. Према његовим речима, изгласавање резолуције оваквом већином показало је да већи део света има озбиљне резерве према проглашењу косовске независности, и због тога би нова признања независности било тешко другачије објаснити него непринципијелним притисцима споља. Србија мора искористити овај тренутак у дипломатском, спољнополитичком смислу, и то не само када је Космет у питању, нагласио је Јеремић и објаснио да чињеницу да је наша дипломатија целу планету заинтересовала за проблем Космета треба искористити за изградњу даљих односа са свим државама света. Он је навео да су представници Србије током дипломатске офанзиве имали контакте са приближно 180 држава, а те контакте сада не треба изгубити већ их треба искористити за, на пример, кандидатуру за чланство у Савету безбедности у скорој будућности, за побољшање економске сарадње и слично.
Србија је данас поново високо на листи проминентних чланова међународне заједнице, указао је министар и подсетио на то да је ово први пут да се Генерална скупштина изјашњавала о резолуцији коју је поднео Београд од распада СФРЈ. Јеремић је најавио да ће Србија у наредним недељама интензивирати дијалог са УН о реконфигурацији међународног цивилног присуства на Косову, и оценио да нисмо далеко од постизања споразума са УН. Наш став је да немамо ништа против тога да ЕУ узме већи степен одговорности него што је имала до сада и подржавамо ангажман Уније у Србији, укључујући и Космет, објаснио је он и додао да Србија није против реконфигурације, али да она мора бити прихватљива за Београд и експлицитно потврђена одлуком Савета безбедности УН. Јеремић је рекао да ангажман ЕУ мора бити такав да не задире у територијални интегритет Србије и да је у складу са Резолуцијом 1244, али да он мора бити на експлицитан начин статусно неутралан.
Према његовим речима, уколико Савет безбедности донесе одлуку која обухвата све ове параметре, Србија би била спремна да прихвати ангажман ЕУ на Косову.
Министар је нагласио да ће Србија сада своје дипломатске ресурсе усмерити на остваривање и других националних приоритета, као што су интеграције у Европску унију. Он је истакао да европске интеграције Србије сада постају један од најважнијих праваца на којем ће радити наша дипломатија, али је нагласио да то никако не значи да ће она окренути главу од Косова и Метохије.
Напротив, борба за очување територијалног интегритета и суверенитета остаје један од апсолутних приоритета, поручио је министар, при чему, након усвајања поменуте резолуције, Србија може више да користи правне него дипломатске ресурсе у тој борби.
Јеремић је, када је реч о дипломатским средствима, навео да је упутио писма званичницима свих држава које нису признале независност Косова како бих их упознао са резултатом гласања на Генералној скупштини и затражио наставак њихове уздржаности до одлуке Међународног суда. Према његовим речима, када је реч о Косову и Метохији, српска дипломатија ће сада бити концентрисана на преговоре са УН око реконфигурације међународног цивилног присуства у јужној покрајини.
Сада имамо шансу да више времена посветимо лобирању за убрзање наших европских интеграција, што такође представља спољнополитички приоритет Србије, рекао је министар. Он је указао на то да је по питању европских интеграција Србије ситуација непромењена од последњег састанка министара ЕУ, и прецизирао да 26 земаља подржава тренутни наставак пута Србије ка пуноправном чланству у ЕУ, док се Холандија томе противи. Учинићемо све да до краја ове године створимо атмосферу у којој ће бити постигнут консензус у оквиру ЕУ, који је неопходан за наставак наших интеграција, као што је то био случај на пролеће када је дошло до потписивања Споразума о стабилизацији и придруживању, додао је Јеремић.
Министар је изразио уверење да је деблокирање примене овог споразума до краја године достижан циљ, и нагласио да ће Србија учинити све да он буде и остварен. Истовремено, Јеремић је одбацио могућност да то што је усвојена резолуција Србије и што је Међународном суду правде упућено питање о легалности једностраног проглашења независности Космета може на било који начин успорити европске интеграције наше земље. Према његовим речима, званична политика Брисела је да су процес одређивања будућег статуса Космета, о чему је мишљење у ЕУ подељено, и процес прикључивања Србије ЕУ два одвојена процеса.
То је и став Београда. Учинићемо све да тако и остане, рекао је он и напоменуо да је у интересу свих заинтересованих страна да не дође до укрштања ова два колосека. Министар је навео да ће тим који ће представљати интересе Србије пред Међународним судом правде чинити еминентни правни стручњаци из земље и из иностранства, од којих је већина била у тиму наше земље у процесу по тужби Босне и Херцеговине за геноцид.
Јеремић је такође оценио и да усвајање поменуте резолуције на Генералној скупштини УН представља велику победу Србије, али и победу принципа да у питањима везаним за међународно право пресудну улогу ипак играју УН.
После гласања многи су нам пришли и изразили захвалност на томе што је неко после дужег времена у Генералној скупштини кренуо путем који пресудну улогу даје овом телу УН, у којем су сви једнако заступљени, нагласио је министар. Овај наш пут привукао је толику пажњу због тога што су га многи прихватили у циљу враћања борбе за међународно право у Генералну скупштину, истакао је он и додао да ће наша дипломатска борба и пут за који смо се определили служити као модел приступа оваквим питањима у будућности, с обзиром на то да постоје многи делови света који страхују од сецесионизма. Истовремено, Јеремић је оценио да је тактика за коју се Србија определила утрла пут за решавање сецесионистичких проблема широм света у будућности. Ово нас је ставило на врло проминентну позицију у међународној заједници, што потврђује чињеница да је четири петине земаља чланица УН било присутно на гласању, а обично их буде половина или мање, навео је министар.
Према његовим речима, овога пута Генерална скупштина је била скоро пуна, а пре седнице се страховало да ће многе земље избећи изјашњавање с обзиром на то да су се резолуцији Србије противиле неке моћне земље.
Јеремић је указао на то да је на седници Генералне скупштине било јако тешко гласати против резолуције јер је српски предлог био мудро конципиран. Он је нагласио да је одлучујуће било и то што је Србија на један свеобухватан начин приступила лобирању за придобијање већине тако што се усмерила на међународне и регионалне организације као што су Покрет несврстаних, Арапска лига или Афричка унија.
Министар је оценио да ће након усвајања ове резолуције некоме ко се до сада уздржавао од признања једностране независности бити јако тешко да објаснити одлуку о признању Космета. Логично је да они који су се до сада уздржавали од тога сачекају одлуку Међународног суда правде, рекао је он и истакао да ће Србија због тога сада имати далеко мање разумевања за државе које признају независност и да ће у том случају прибегавати оштријим мерама као што је учинињено са Црном Гором, чијем је амбасадору ускраћено гостопримство. Према његовим речима, изгласавање резолуције оваквом већином показало је да већи део света има озбиљне резерве према проглашењу косовске независности, и због тога би нова признања независности било тешко другачије објаснити него непринципијелним притисцима споља. Србија мора искористити овај тренутак у дипломатском, спољнополитичком смислу, и то не само када је Космет у питању, нагласио је Јеремић и објаснио да чињеницу да је наша дипломатија целу планету заинтересовала за проблем Космета треба искористити за изградњу даљих односа са свим државама света. Он је навео да су представници Србије током дипломатске офанзиве имали контакте са приближно 180 држава, а те контакте сада не треба изгубити већ их треба искористити за, на пример, кандидатуру за чланство у Савету безбедности у скорој будућности, за побољшање економске сарадње и слично.
Србија је данас поново високо на листи проминентних чланова међународне заједнице, указао је министар и подсетио на то да је ово први пут да се Генерална скупштина изјашњавала о резолуцији коју је поднео Београд од распада СФРЈ. Јеремић је најавио да ће Србија у наредним недељама интензивирати дијалог са УН о реконфигурацији међународног цивилног присуства на Косову, и оценио да нисмо далеко од постизања споразума са УН. Наш став је да немамо ништа против тога да ЕУ узме већи степен одговорности него што је имала до сада и подржавамо ангажман Уније у Србији, укључујући и Космет, објаснио је он и додао да Србија није против реконфигурације, али да она мора бити прихватљива за Београд и експлицитно потврђена одлуком Савета безбедности УН. Јеремић је рекао да ангажман ЕУ мора бити такав да не задире у територијални интегритет Србије и да је у складу са Резолуцијом 1244, али да он мора бити на експлицитан начин статусно неутралан.
Према његовим речима, уколико Савет безбедности донесе одлуку која обухвата све ове параметре, Србија би била спремна да прихвати ангажман ЕУ на Косову.
-
Београд, 17. јул 2024.Влада ће у вези са пројектом „Јадар“ наставити да ради у...
-
Београд, 12. јул 2024.Србија проналази изворе раста на путу ка побољшању животног...
-
Београд, 26. јун 2024.На превентивним прегледима више од 2.300 грађана открило неку...
-
Београд, 24. јун 2024.Трансформацијом ЕПС-а до снажне профитабилне компаније
-
Београд, 4. јун 2024.Свеобухватно побољшање материјалног положаја припадника...
-
Београд, 12. април 2024.Србија сачувала макроекономску стабилност
-
Београд, 11. април 2024.Држава дугорочно размишља о развоју енергетског сектора
-
Београд, 6. март 2024.У овој години 315 милиона динара за развој мање развијених региона
-
Београд, 31. децембар 2023.Стопа криминала ове године нижа за готово 18 одсто
-
Београд, 23. август 2023.Снажан раст извоза ИКТ сектора резултат развоја иновација