П:
О:
Читај ми
Светска економска криза неће се одразити на реализацију приоритетних пројеката
Београд,
21. октобар 2008.
Министар за Национални инвестициони план у Влади Републике Србије Верица Калановић изјавила је у интервјуу за данашње издање дневног листа “Вечерње новости“ да започети послови у Србији неће трпети због светске економске кризе и да се неће осетити недостатак новца за виталне пројекте.
Званични сајт Владе Србије преноси делове разговора.
Утицај светске кризе на уговоре о зајмовима са међународним финансијским институцијама: – Уговори о зајмовима са светским финансијским институцијама су веома чврсти и не очекујем да ће доћи до застоја. Немачка кредитна банка за развој нам је за свега петнаест минута одобрила кредит за пројекат решавања проблема водоснабдевања у осам општина, иако смо са њима о томе разговарали усред експлозије економске кризе. Ако се криза продуби и продужи у будућности, сигурно је да ћемо много детаљније образлагати у шта улажемо новац.
О реализацији три кључна пројекта – Коридора 10, обнове железничке мреже и изградње пратеће инфраструктуре уочи доласка “Фијата”:
– То су приоритетни пројекти у 2009. години и средства за њихову реализацију су већ предвиђена. Морамо да изградимо Коридор 10 у све четири деонице. То је инфраструктурна кичма од које зависи развој целе Србије и која би могла да буде изграђена до средине 2012. године. Морамо, такође, да рехабилитујемо железнички саобраћај, а то је веома скуп, детаљан и сложен посао који би требало да буде завршен до 2015. године. Наш задатак је да се озбиљно припремимо и за долазак “Фијата”, а то значи завршетак аутопута Крагујевац–Баточина до краја 2011. и изградњу обилазнице око Крагујевца.
Да ли ће бити довољно средстава за те пројекте ако буџет за 2009. годину буде много рестриктивнији:
– НИП представља капитална улагања која нису текућа потрошња, већ претпоставка убрзаног развоја економије и побољшања стандарда грађана. Не сумњам да ће рестриктивни буџет делом бити везан и за НИП, али не би смео да буде мањи од 47 милијарди динара, колико је дефинисано Законом о буџету за ову годину.
Колико је до сада примљено пројеката и хоће ли бити пооштрена процедура за њихово одобрење:
– У протеклих сто дана Министарство за НИП је потпуно дефинисало управљање пројектима, па су сви пристигли, њих приближно 4.000, подељени у три групе – национални, регионални и локални пројекти. Национални, попут Коридора 10, ревитализације железнице и инфраструктурне подршке “Фијату”, задовољиће потребе највећег броја грађана и имаће приоритет. За реализацију тих пројеката биће издвојено 50 одсто буџета НИП-а. Остатак ће бити распоређен на регионалне и локалне пројекте који ће задовољити потребе највећег броја грађана.
Утицај светске кризе на уговоре о зајмовима са међународним финансијским институцијама: – Уговори о зајмовима са светским финансијским институцијама су веома чврсти и не очекујем да ће доћи до застоја. Немачка кредитна банка за развој нам је за свега петнаест минута одобрила кредит за пројекат решавања проблема водоснабдевања у осам општина, иако смо са њима о томе разговарали усред експлозије економске кризе. Ако се криза продуби и продужи у будућности, сигурно је да ћемо много детаљније образлагати у шта улажемо новац.
О реализацији три кључна пројекта – Коридора 10, обнове железничке мреже и изградње пратеће инфраструктуре уочи доласка “Фијата”:
– То су приоритетни пројекти у 2009. години и средства за њихову реализацију су већ предвиђена. Морамо да изградимо Коридор 10 у све четири деонице. То је инфраструктурна кичма од које зависи развој целе Србије и која би могла да буде изграђена до средине 2012. године. Морамо, такође, да рехабилитујемо железнички саобраћај, а то је веома скуп, детаљан и сложен посао који би требало да буде завршен до 2015. године. Наш задатак је да се озбиљно припремимо и за долазак “Фијата”, а то значи завршетак аутопута Крагујевац–Баточина до краја 2011. и изградњу обилазнице око Крагујевца.
Да ли ће бити довољно средстава за те пројекте ако буџет за 2009. годину буде много рестриктивнији:
– НИП представља капитална улагања која нису текућа потрошња, већ претпоставка убрзаног развоја економије и побољшања стандарда грађана. Не сумњам да ће рестриктивни буџет делом бити везан и за НИП, али не би смео да буде мањи од 47 милијарди динара, колико је дефинисано Законом о буџету за ову годину.
Колико је до сада примљено пројеката и хоће ли бити пооштрена процедура за њихово одобрење:
– У протеклих сто дана Министарство за НИП је потпуно дефинисало управљање пројектима, па су сви пристигли, њих приближно 4.000, подељени у три групе – национални, регионални и локални пројекти. Национални, попут Коридора 10, ревитализације железнице и инфраструктурне подршке “Фијату”, задовољиће потребе највећег броја грађана и имаће приоритет. За реализацију тих пројеката биће издвојено 50 одсто буџета НИП-а. Остатак ће бити распоређен на регионалне и локалне пројекте који ће задовољити потребе највећег броја грађана.
-
Београд, 17. јул 2024.Влада ће у вези са пројектом „Јадар“ наставити да ради у...
-
Београд, 12. јул 2024.Србија проналази изворе раста на путу ка побољшању животног...
-
Београд, 26. јун 2024.На превентивним прегледима више од 2.300 грађана открило неку...
-
Београд, 24. јун 2024.Трансформацијом ЕПС-а до снажне профитабилне компаније
-
Београд, 4. јун 2024.Свеобухватно побољшање материјалног положаја припадника...
-
Београд, 12. април 2024.Србија сачувала макроекономску стабилност
-
Београд, 11. април 2024.Држава дугорочно размишља о развоју енергетског сектора
-
Београд, 6. март 2024.У овој години 315 милиона динара за развој мање развијених региона
-
Београд, 31. децембар 2023.Стопа криминала ове године нижа за готово 18 одсто
-
Београд, 23. август 2023.Снажан раст извоза ИКТ сектора резултат развоја иновација