П:
О:
Читај ми
Неопходно искористити велики интелектуални и финансијски потенцијал дијаспоре
Београд,
27. октобар 2008.
Министар за дијаспору у Влади Републике Србије Срђан Срећковић рекао је да српска дијаспора има велики финансијски потенцијал у иностранству који би требало привући за инвестирање у матици.
Срећковић је у интервјуу за агенцију Танјуг навео да је дијаспора у виду девизних дознака прошле године у земљу унела 4,9 милијарди долара, што је више од половине целокупног извоза српске привреде из 2007. године.
О величини финансијског потенцијала дијаспоре сведочи податак да је учешће девизних дознака у укупном друштвеном бруто производу прошле године износило 13,8 одсто, по чему заузимамо 11. место у свету, рекао је Срећковић.
Зато држава, за разлику од последњих деценија, мора да искористи тај потенцијал и да доживљава дијаспору као партнера који може да значајно допринесе развоју земље, истакао је министар.
Срећковић је нагласио да су наши људи из дијаспоре охрабрени ситуацијом у Србији, која улази у фазу у којој ће бити много нижи економски и политички ризици, па се може очекивати да ће се у наредном периоду много више укључивати у привредни живот и много озбиљније инвестирати.
Нема више никакве сумње да у Србији постоји правна сигурност, указао је Срећковић и додао да што се више будемо кретали у правцу ЕУ, ризици за инвестирање у Србију ће се додатно смањивати.
С обзиром на то да је наше тржиште брзорастуће и да имамо највиши раст друштвеног бруто производа у окружењу, а при томе недовољни степен конкуренције, који доводи до врло високих профитних стопа, ово је заиста прави тренутак за улазак инвеститора на српско тржиште, навео је Срећковић.
Према његовим речима, највећи проблем дијаспоре био је одсуство поверења у државу, које се последњих година полако враћа.
Сви они желе да много чвршће и боље буду повезани са матицом и немали број размишља о повратку у Србију, што ће бити могуће ако им обезбедимо извесну будућност, истакао је министар и додао да наша држава улази у много мирнији политички период, у коме ће имати и више времена и знања и економских ресурса да води одговорнију политику према дијаспори.
Он је као приоритет најавио усвајање закона о дијаспори, чиме ће бити дефинисана нормативна база за дугорочну политику према дијаспори, која не сме имати везе са дневнополитичким дешавањима и зависити од тога које странке сачињавају Владу.
Очување српског језика и ћирилице међу нашим људима у дијаспори, у историјском и цивилизацијском смислу, од највишег је државног и националног интереса, додао је Срећковић и додао да на том пројекту морају да раде сви државни органи и целокупна друштвена заједница, при чему ће држава финансирати учење српског језика где год постоји потреба.
Министар је указао на то да је Србија врло специфична земља јер трећина људи живи ван њених граница, процене су да их има између три и четири милиона, због чега желимо да у наредном периоду покажемо, и у економском и у политичком смислу, колико нам је важан сваки наш човек, ма где живео.
Министарство ће охрабрити све оне којима је блиска идеја да се врате у земљу. Србија је кадровски осакаћена због лоше кадровске политике, вођене дуги низ година, и зато нам је драгоцен свако ко има европски начин размишљања, пословања и понашања, и ко би сигурно дао позитиван импулс у развоју наше економије и завршетку процеса транзиције, навео је он.
На питање да ли војни обвезници који живе у иностранству имају проблема када долазе у Србију, Срећковић је рекао да је последње две године много либералнији приступ војних власти по питању наших људи из дијаспоре и да они немају проблема када долазе на одмор у матицу.
Сигуран сам да ће таква пракса бити настављена и пред предстојеће новогодишње и божићне празнике, указао је Срећковић и додао да ће, према најавама, војска бити професионализована 2010. године.
Министар је као знак добре воље државе према нашим људима у дијаспори навео и одлуку да се конзуларне таксе смање и да се тиме трошкови за издавање пасоша изједначе у матици и иностранству.
Од 3. новембра почиње издавање нових пасоша у конзулатима у Паризу и Диселдорфу, а до краја године би требало да почне и у осталим нашим конзуларним представништвима, нагласио је Срећковић.
О величини финансијског потенцијала дијаспоре сведочи податак да је учешће девизних дознака у укупном друштвеном бруто производу прошле године износило 13,8 одсто, по чему заузимамо 11. место у свету, рекао је Срећковић.
Зато држава, за разлику од последњих деценија, мора да искористи тај потенцијал и да доживљава дијаспору као партнера који може да значајно допринесе развоју земље, истакао је министар.
Срећковић је нагласио да су наши људи из дијаспоре охрабрени ситуацијом у Србији, која улази у фазу у којој ће бити много нижи економски и политички ризици, па се може очекивати да ће се у наредном периоду много више укључивати у привредни живот и много озбиљније инвестирати.
Нема више никакве сумње да у Србији постоји правна сигурност, указао је Срећковић и додао да што се више будемо кретали у правцу ЕУ, ризици за инвестирање у Србију ће се додатно смањивати.
С обзиром на то да је наше тржиште брзорастуће и да имамо највиши раст друштвеног бруто производа у окружењу, а при томе недовољни степен конкуренције, који доводи до врло високих профитних стопа, ово је заиста прави тренутак за улазак инвеститора на српско тржиште, навео је Срећковић.
Према његовим речима, највећи проблем дијаспоре био је одсуство поверења у државу, које се последњих година полако враћа.
Сви они желе да много чвршће и боље буду повезани са матицом и немали број размишља о повратку у Србију, што ће бити могуће ако им обезбедимо извесну будућност, истакао је министар и додао да наша држава улази у много мирнији политички период, у коме ће имати и више времена и знања и економских ресурса да води одговорнију политику према дијаспори.
Он је као приоритет најавио усвајање закона о дијаспори, чиме ће бити дефинисана нормативна база за дугорочну политику према дијаспори, која не сме имати везе са дневнополитичким дешавањима и зависити од тога које странке сачињавају Владу.
Очување српског језика и ћирилице међу нашим људима у дијаспори, у историјском и цивилизацијском смислу, од највишег је државног и националног интереса, додао је Срећковић и додао да на том пројекту морају да раде сви државни органи и целокупна друштвена заједница, при чему ће држава финансирати учење српског језика где год постоји потреба.
Министар је указао на то да је Србија врло специфична земља јер трећина људи живи ван њених граница, процене су да их има између три и четири милиона, због чега желимо да у наредном периоду покажемо, и у економском и у политичком смислу, колико нам је важан сваки наш човек, ма где живео.
Министарство ће охрабрити све оне којима је блиска идеја да се врате у земљу. Србија је кадровски осакаћена због лоше кадровске политике, вођене дуги низ година, и зато нам је драгоцен свако ко има европски начин размишљања, пословања и понашања, и ко би сигурно дао позитиван импулс у развоју наше економије и завршетку процеса транзиције, навео је он.
На питање да ли војни обвезници који живе у иностранству имају проблема када долазе у Србију, Срећковић је рекао да је последње две године много либералнији приступ војних власти по питању наших људи из дијаспоре и да они немају проблема када долазе на одмор у матицу.
Сигуран сам да ће таква пракса бити настављена и пред предстојеће новогодишње и божићне празнике, указао је Срећковић и додао да ће, према најавама, војска бити професионализована 2010. године.
Министар је као знак добре воље државе према нашим људима у дијаспори навео и одлуку да се конзуларне таксе смање и да се тиме трошкови за издавање пасоша изједначе у матици и иностранству.
Од 3. новембра почиње издавање нових пасоша у конзулатима у Паризу и Диселдорфу, а до краја године би требало да почне и у осталим нашим конзуларним представништвима, нагласио је Срећковић.
-
Београд, 17. јул 2024.Влада ће у вези са пројектом „Јадар“ наставити да ради у...
-
Београд, 12. јул 2024.Србија проналази изворе раста на путу ка побољшању животног...
-
Београд, 26. јун 2024.На превентивним прегледима више од 2.300 грађана открило неку...
-
Београд, 24. јун 2024.Трансформацијом ЕПС-а до снажне профитабилне компаније
-
Београд, 4. јун 2024.Свеобухватно побољшање материјалног положаја припадника...
-
Београд, 12. април 2024.Србија сачувала макроекономску стабилност
-
Београд, 11. април 2024.Држава дугорочно размишља о развоју енергетског сектора
-
Београд, 6. март 2024.У овој години 315 милиона динара за развој мање развијених региона
-
Београд, 31. децембар 2023.Стопа криминала ове године нижа за готово 18 одсто
-
Београд, 23. август 2023.Снажан раст извоза ИКТ сектора резултат развоја иновација