П:
О:
Читај ми
Нове хартије од вредности на тржишту до краја 2009. године
Београд,
28. октобар 2008.
Државни секретар Министарства финансија Владе Републике Србије Слободан Илић изјавио је данас да је пројектом унапређења финансијског тржишта у Србији предвиђено да до краја 2009. године имамо три до пет муниципалних обвезница које емитују локалне самоуправе, три до пет корпоративних обвезница и најмање један реализован ИПО.
Илић је у интервјуу за агенцију Танјуг нагласио да реализација поменутог пројекта зависи од државе, али и осталих актера на тржишту.
Он је, говорећи о проблемима финансијског тржишта, истакао да су у процедури измене закона које уређују финансијско тржиште и да очекује да ће се у наредних 15 дана измене Закона о тржишту хартија од вредности наћи на дневном реду парламента.
Према његовим речима, међу учесницима на тржишту постигнута је начелна сагласност о изменама постојећег Закона о тржишту хартија од вредности, као што су проширење дефиниције ИПО и секундарне јавне понуде, утврђивање цене акција у новој емисији помоћу "бук билдинг" процедуре, као и око финансијског извештавања.
Како би се побољшао процес приватизације јавних предузећа и њихова ангажованост на прикупљању капитала, потребно је да се донесе закон о јавној својини, који ће јасно дефинисати шта је њихова имовина, објаснио је државни секретар.
Илић је указао на то да је проблем јавних предузећа у Србији то што се Законом о средствима у својини Републике Србије дефинише да је држава власник и капитала и имовине, што онемогућава њихову приватизацију и прикупљање капитала путем иницијалне јавне понуде.
Осврћући се на остале законодавне активности Министарства финансија, он је подсетио на то да ће се предлог новог Закона о јавним набавкама такође наћи пред парламентом.
Поред Управе за јавне набавке, Комисије за заштиту права понуђача и Министарства финансија, у ланцу институција које треба да примењују тај закон су и Управа за борбу против организованог криминала, Агенција за борбу против корупције, буџетска инспекција, Државна ревизорска институција, судови и Тужилаштво, прецизирао је он.
Када је реч о глобалној финансијској ситуацији, Илић је истакао да сви макроекономски показатељи указују на то да не постоји ниједан рационални разлог да грађани Србије подигну своје штедне улоге из банака.
Према његовим речима, предузете финансијске мере иду у правцу обезбеђења стабилности и помоћи грађанима, банкама и држави да се осећају сигурно и да омогуће максимално функционисање финансијског сектора у Србији.
Истовремено, Илић је најавио да ће се повећање износа осигурања депозита са 3.000 на 50.000 евра, осим на физичка лица, убудуће односити и на предузетнике и мала и средња предузећа у Србији.
У банкама постоји 6.305.000 штедних улога физичких лица, па је тим гарантованим износима покривено више од 99 одсто депозита, при чему нису покривени улози 13.744 депонената, што чини свега један одсто од укупних улога, закључио је државни секретар.
Он је, говорећи о проблемима финансијског тржишта, истакао да су у процедури измене закона које уређују финансијско тржиште и да очекује да ће се у наредних 15 дана измене Закона о тржишту хартија од вредности наћи на дневном реду парламента.
Према његовим речима, међу учесницима на тржишту постигнута је начелна сагласност о изменама постојећег Закона о тржишту хартија од вредности, као што су проширење дефиниције ИПО и секундарне јавне понуде, утврђивање цене акција у новој емисији помоћу "бук билдинг" процедуре, као и око финансијског извештавања.
Како би се побољшао процес приватизације јавних предузећа и њихова ангажованост на прикупљању капитала, потребно је да се донесе закон о јавној својини, који ће јасно дефинисати шта је њихова имовина, објаснио је државни секретар.
Илић је указао на то да је проблем јавних предузећа у Србији то што се Законом о средствима у својини Републике Србије дефинише да је држава власник и капитала и имовине, што онемогућава њихову приватизацију и прикупљање капитала путем иницијалне јавне понуде.
Осврћући се на остале законодавне активности Министарства финансија, он је подсетио на то да ће се предлог новог Закона о јавним набавкама такође наћи пред парламентом.
Поред Управе за јавне набавке, Комисије за заштиту права понуђача и Министарства финансија, у ланцу институција које треба да примењују тај закон су и Управа за борбу против организованог криминала, Агенција за борбу против корупције, буџетска инспекција, Државна ревизорска институција, судови и Тужилаштво, прецизирао је он.
Када је реч о глобалној финансијској ситуацији, Илић је истакао да сви макроекономски показатељи указују на то да не постоји ниједан рационални разлог да грађани Србије подигну своје штедне улоге из банака.
Према његовим речима, предузете финансијске мере иду у правцу обезбеђења стабилности и помоћи грађанима, банкама и држави да се осећају сигурно и да омогуће максимално функционисање финансијског сектора у Србији.
Истовремено, Илић је најавио да ће се повећање износа осигурања депозита са 3.000 на 50.000 евра, осим на физичка лица, убудуће односити и на предузетнике и мала и средња предузећа у Србији.
У банкама постоји 6.305.000 штедних улога физичких лица, па је тим гарантованим износима покривено више од 99 одсто депозита, при чему нису покривени улози 13.744 депонената, што чини свега један одсто од укупних улога, закључио је државни секретар.
-
Београд, 17. јул 2024.Влада ће у вези са пројектом „Јадар“ наставити да ради у...
-
Београд, 12. јул 2024.Србија проналази изворе раста на путу ка побољшању животног...
-
Београд, 26. јун 2024.На превентивним прегледима више од 2.300 грађана открило неку...
-
Београд, 24. јун 2024.Трансформацијом ЕПС-а до снажне профитабилне компаније
-
Београд, 4. јун 2024.Свеобухватно побољшање материјалног положаја припадника...
-
Београд, 12. април 2024.Србија сачувала макроекономску стабилност
-
Београд, 11. април 2024.Држава дугорочно размишља о развоју енергетског сектора
-
Београд, 6. март 2024.У овој години 315 милиона динара за развој мање развијених региона
-
Београд, 31. децембар 2023.Стопа криминала ове године нижа за готово 18 одсто
-
Београд, 23. август 2023.Снажан раст извоза ИКТ сектора резултат развоја иновација