П:
О:
Читај ми
Социјални дијалог начин за безболнији пролазак кроз процес транзиције
Београд,
25. април 2005.
Председник Владе Републике Србије Војислав Коштуница изјавио је данас да је чланство наше земље у Европској унији важно јер отклања евентуалну изолацију, а омогућава развој економије, повезивање са европским привредама, јачање конкурентности домаће привреде, стабилност институција, као и већу безбедност.
Коштуница је на седници Социјално-економског савета на тему "Социјалним дијалогом до економских, социјалних и друштвених промена" навео да бити изван Европске уније, а бити на овом географском, културном и привредном простору значи бити изолован.
Председник Владе је на проширеној седници Социјално-економског савета, коју су иницирала два репрезентативна синдиката - Савез самосталних синдиката Србије и Уједињени грански синдикат "Независност", као и Унија послодаваца Србије, подсетио на то да су ратови и санкције зауставили наш пут ка Европи, али да нису довели у питање наше јасно опредељење да Србија и Црна Гора треба да буду у Европи. Он је као начин да се изгубљено време надокнади навео усредсређивање на кључне проблеме, што се може постићи дијалогом, и објаснио да је социјални дијалог пут да се што брже и безболније пређе овај тежак период транзиције и приватизације и да се пружи подстицај привредном расту.
Коштуница је додао да дијалог треба да води консензусу, а да смисао консензуса јесте усредсређивање на питања која су битна, при чему је указао на то да је социјални дијалог нужан предуслов за грађење друштва, спровођење реформи и успешност транзиције, као и да у њему сви социјални партнери имају велику одговорност.
Он је истакао да Влада Србије не може да води социјалну и економску политику без одговарајућег учешћа и консензуса свих социјалних партнера и додао да дијалог не треба да се одвија само у размерама републике у целини, већ и на нивоу локалне самоуправе и аутономије. Председник Владе Србије је, оценивши да је последњих година много урађено на плану социјално-економског дијалога, напоменуо да је то, ипак, далеко од тога да учињеним можемо бити задовољни.
Он је рекао да, за разлику од других држава које су пре пола године ушле у ЕУ, нашу земљу оптерећују крупна државна питања као што су ситуација на Косову и Метохији и односи Србије и Црне Горе.
Коштуница је, напомињући да је најмање склон да пређе преко стварног стања у земљи, рекао да је свестан ситуације, и изразио забринутост због ње, подсећајући на то да је она наслеђена и да се не може исправити преко ноћи.
Он је истакао да је Влада свој део посла углавном обавила, и оценио да би Скупштина Србије могла брже да ради. Коштуница је, међутим, упозорио на то да не треба претеривати у оцени да ништа не ваља, да је свуда око нас мрак и тама, јер ће то онда утицати на једну општу слику пословног амбијента који се ствара у земљи и изван ње. Седници Социјално-економског савета присуствовао је и министар за рад, запошљавање и социјалну политику Слободан Лаловић, који је рекао да Влада Србије жели социјалну одговорну државу у којој ће се сви социјални слојеви осећати као део тог друштва и у којој се ниједан грађанин неће осетити занемареним.
Лаловић је истакао да ниједна транзициона земља није имала одговорну социјалну политику какву води садашња Влада Србије, и подсетио на то да је у буџету за 2005. годину само буџет Министарства за рад, запошљавање и социјалну политику у релативном износу знатно порастао у односу на буџете других министарстава.
Он је оценио да је то најбољи одговор који даје Влада Србије на то какву ће политику водити, и истакао да је намера Владе да достојанствен живот радника буде омогућен кроз социјални дијалог, а не кроз конфликте, да се не иде у сукобе и штрајкове већ у договоре и споразуме.
Председник Уједињених гранских синдиката "Независност" Бранислав Чанак, који је председавао скупом, оценио је да ће добијање позитивне оцене Студије о изводљивости значити крај прве фазе који отвара нову, тежу, која се завршава потписивањем уговора о стабилизацији и придруживању, уз објашњење да ће при крају те друге фазе Европа од нас тражити потврду тога да у Србији заиста постоји социјални дијалог.
Чанак је оценио да је овај скуп веома важан и због чињенице што је председник Владе Војислав Коштуница за њега одвојио два сата свог времена, што је велики помак имајући у виду чињеницу да то није учинио ниједан премијер до сада.
Председник Савеза самосталних синдиката Србије и председник Социјално-економског савета Србије Миленко Смиљанић истакао је да је скуп прилика да синдикати дефинишу "своју социјалну студију изводљивости", и навео да они желе запошљавање, плате, социјалну сигурност, запошљавање младих и побољшање пензија.
Скупу "Социјалним дијалогом до економских, социјалних и друштвених промена" присуствовало је и приближно 250 председника синдиката и послодаваца из целе Србије, а председник Владе Војислав Коштуница је закључујући скуп рекао да на себе преузима обавезу да примедбе које су изнете пренесе ресорним министрима.
Председник Владе је на проширеној седници Социјално-економског савета, коју су иницирала два репрезентативна синдиката - Савез самосталних синдиката Србије и Уједињени грански синдикат "Независност", као и Унија послодаваца Србије, подсетио на то да су ратови и санкције зауставили наш пут ка Европи, али да нису довели у питање наше јасно опредељење да Србија и Црна Гора треба да буду у Европи. Он је као начин да се изгубљено време надокнади навео усредсређивање на кључне проблеме, што се може постићи дијалогом, и објаснио да је социјални дијалог пут да се што брже и безболније пређе овај тежак период транзиције и приватизације и да се пружи подстицај привредном расту.
Коштуница је додао да дијалог треба да води консензусу, а да смисао консензуса јесте усредсређивање на питања која су битна, при чему је указао на то да је социјални дијалог нужан предуслов за грађење друштва, спровођење реформи и успешност транзиције, као и да у њему сви социјални партнери имају велику одговорност.
Он је истакао да Влада Србије не може да води социјалну и економску политику без одговарајућег учешћа и консензуса свих социјалних партнера и додао да дијалог не треба да се одвија само у размерама републике у целини, већ и на нивоу локалне самоуправе и аутономије. Председник Владе Србије је, оценивши да је последњих година много урађено на плану социјално-економског дијалога, напоменуо да је то, ипак, далеко од тога да учињеним можемо бити задовољни.
Он је рекао да, за разлику од других држава које су пре пола године ушле у ЕУ, нашу земљу оптерећују крупна државна питања као што су ситуација на Косову и Метохији и односи Србије и Црне Горе.
Коштуница је, напомињући да је најмање склон да пређе преко стварног стања у земљи, рекао да је свестан ситуације, и изразио забринутост због ње, подсећајући на то да је она наслеђена и да се не може исправити преко ноћи.
Он је истакао да је Влада свој део посла углавном обавила, и оценио да би Скупштина Србије могла брже да ради. Коштуница је, међутим, упозорио на то да не треба претеривати у оцени да ништа не ваља, да је свуда око нас мрак и тама, јер ће то онда утицати на једну општу слику пословног амбијента који се ствара у земљи и изван ње. Седници Социјално-економског савета присуствовао је и министар за рад, запошљавање и социјалну политику Слободан Лаловић, који је рекао да Влада Србије жели социјалну одговорну државу у којој ће се сви социјални слојеви осећати као део тог друштва и у којој се ниједан грађанин неће осетити занемареним.
Лаловић је истакао да ниједна транзициона земља није имала одговорну социјалну политику какву води садашња Влада Србије, и подсетио на то да је у буџету за 2005. годину само буџет Министарства за рад, запошљавање и социјалну политику у релативном износу знатно порастао у односу на буџете других министарстава.
Он је оценио да је то најбољи одговор који даје Влада Србије на то какву ће политику водити, и истакао да је намера Владе да достојанствен живот радника буде омогућен кроз социјални дијалог, а не кроз конфликте, да се не иде у сукобе и штрајкове већ у договоре и споразуме.
Председник Уједињених гранских синдиката "Независност" Бранислав Чанак, који је председавао скупом, оценио је да ће добијање позитивне оцене Студије о изводљивости значити крај прве фазе који отвара нову, тежу, која се завршава потписивањем уговора о стабилизацији и придруживању, уз објашњење да ће при крају те друге фазе Европа од нас тражити потврду тога да у Србији заиста постоји социјални дијалог.
Чанак је оценио да је овај скуп веома важан и због чињенице што је председник Владе Војислав Коштуница за њега одвојио два сата свог времена, што је велики помак имајући у виду чињеницу да то није учинио ниједан премијер до сада.
Председник Савеза самосталних синдиката Србије и председник Социјално-економског савета Србије Миленко Смиљанић истакао је да је скуп прилика да синдикати дефинишу "своју социјалну студију изводљивости", и навео да они желе запошљавање, плате, социјалну сигурност, запошљавање младих и побољшање пензија.
Скупу "Социјалним дијалогом до економских, социјалних и друштвених промена" присуствовало је и приближно 250 председника синдиката и послодаваца из целе Србије, а председник Владе Војислав Коштуница је закључујући скуп рекао да на себе преузима обавезу да примедбе које су изнете пренесе ресорним министрима.
-
Београд, 21. новембар 2024.Државно-привредна делегација Чешке посетила компанију „Имлекˮ
-
Београд, 21. новембар 2024.Премијер Словачке допутовао у званичну посету Србији
-
Београд/Санкт Петербург, 21. новембар 2024.Пољопривреда једна од приоритетних области сарадње са Руском...
-
Београд/Тирана, 20. новембар 2024.Председавање Србије ЦЕИ значајно за регионалну сарадњу
-
Београд, 20. новембар 2024.Напредак Србије на пољу искорењивања ризика од апатридије
-
Нови Сад, 20. новембар 2024.Велика улога факултета и института у унапређењу пољопривреде
-
Београд, 20. новембар 2024.Развојна помоћ УСАИД-а подршка реформама и чланству Србије у ЕУ
-
Београд, 20. новембар 2024.Борба против злочина из мржње и говора мржње обавеза читавог...
-
Београд, 20. новембар 2024.Постигнути значајни резултати у борби против апатридије
-
Београд, 20. новембар 2024.Свако дете заслужује једнаке шансе и живот у сигурном окружењу