П:
О:
Читај ми
Интерно расељена и прогнана лица са Косова и Метохије
Резолуцијом Савета безбедности Уједињених нација 1244, Уставним оквиром и Заједничким документом (СРЈ-УНМИК) од 5. новембра 2001. године потврђене су обавезе везане за безбедност и људска права, повратак свих интерно расељених и прогнаних лица, као и неспорни ауторитет и одговорност УНМИК-а да у име међународне заједнице спроведе ове обавезе.
Преко 280 хиљада интерно расељених и прогнаних лица са Косова и Метохије већ више од пет година има привремено пребивалиште на територији Србије и Црне Горе, ван Косова и Метохије. Резултати у процесу повратка у последњих пет година више су него слаби, а својим домовима вратило се само 11 хиљада лица, од чега око 5 хиљада Срба, с тим да их је око 4 хиљаде расељено и прогнано у мартовском насиљу албанских екстремиста 2004. године, када је спаљено 900 кућа и станова и уништено више од 30 православних храмова широм Косова и Метохије.
Најбројније расељавање догодило се у лето 1999. године, доласком међународних снага у јужну покрајину, а ситуација у којој се налази већина Срба и осталог неалбанског становништва на Косову и Метохији остаје неизвесна, па се због тога процес расељавања наставио све до данашњег дана.
Расељена лица према округу порекла
Расељена лица према националној припадности
На овај број треба додати и око 20 хиљада интерно расељених лица унутар Косова и Метохије који су из етнички мешовитих средина прешли у већинске, скоро једноетничке енклаве.
Број регистрованих расељених и прогнаних лица у Србији је 212.781, а у Црној Гори 29.500.
Ови подаци јасно показују да кршење основних људских права (укључујући и право на располагање и уживање имовине које гарантује Европска конвенција о људским правима) кочи процес повратка на Косово и Метохију. Страх, недостатак безбедности и слободе кретања, као и нефункционисање законодавних механизама и привремених институција на Косову и Метохији стварају политичку климу која не погодује повратку. Немогућност да се поново дође у посед своје имовине и да се остваре друга права по Европској конвенцији о људским правима и Резолуцији СБ УН 1244 представља највећу бригу и велико оптерећење за демократске власти у Србији и Црној Гори и Србији.
Пример Босне и Херцеговине недвосмислено показује да се добри резултати могу постићи само када се изграде посебни услови за реализацију достојанственог и одрживог повратка. Заједнички документ УНМИК-а и СРЈ (од 5. новембра 2001. године) утврдио је као приоритет „обезбеђење сигурног и несметаног повратка свих избеглих и расељених лица у своје домове” (Резолуција СБ УН 1244, тачка 11к).
Осим повратка избеглих и расељених, опстанак Срба и осталог неалбанског становништва на Косову и Метохији такође је од приоритетног значаја. УНМИК и Координациони центар СРЈ и Републике Србије за КиМ обавезали су се Заједничким документом да примене исте принципе, критеријуме, мере и средства, по потреби и специфичне, којима би се обезбедили сви услови да се спречи процес исељавања.
Генеза исељавања Срба и другог неалбанског становништба са Косова и Метохије до јуна 1999. године
Познато је да је претварање Косова и Метохије у већински албанску територију последица следећих процеса:
I демографска експанзија албанског становништва која је променила етничку структуру покрајине,
II исељавање Срба и осталих неалбанаца под притиском,
III куповина непокретне имовине Срба и осталих неалбанаца по увећаним - атрактивним ценама.
Исељавање Срба и осталих неалбанаца после јуна 1999. године
IV Процес исељавања Срба и осталог неалбанског становништва наставио се интензивно и након уласка међународних мировних снага (после 10. јуна 1999. године). И поред њиховог ангажовања, страх и несигурност Срба и осталог неалбанског становништва расли су услед немогућности да буду заштићени од албанског екстремизма и освете.
V После 10. јуна 1999. године појачан је и процес уништавања културне баштине Срба и других неалбанаца, као и хришћанских, претежно православних, гробаља. Овај процес, интензивиран формирањем Ослободилачке војске Косова (ОВК), представља један од основних показатеља, заједно са рушењем српских и других неалбанских кућа и узурпацијом имовине, да је на делу концепт етничког чишћења Срба и осталих неалбанаца у покрајини. Овим процесом евидентно су прекршена и угрожена људска, историјска и културна права Срба и осталих неалбанаца на Косову и Метохији.
Четврти и пети процес су у једном временском периоду правдани режимом Слободана Милошевића са којим међународна заједница није могла да успостави сарадњу по питању спровођења Резолуције СБ УН 1244. Након демократских промена у Србији и Црној Гори и Србији 5. октобра 2000. године ови процеси су се наставили, а да при томе међународне мировне снаге нису предузеле адекватне и задовољавајуће мере за њихово сузбијање и спречавање. Оваква ситуација доприноси даљем исељавању и неповратку Срба и осталих неалбанаца на Косово и Метохију. Све ово повећава степен неповерења и међуетничке тензије, те тиме не доприноси процесу поверења и стварању мултиетничког Косова и Метохије.
Да би повратак био одржив и достојанствен, потребно је свим грађанима Косова и Метохије обезбедити нормалне услове живота и привређивања. То подразумева јачање економског сектора и стварање услова за запошљавање великог броја незапослених. Приватизација је сигурно значајан процес за подстицање економског развоја, међутим у њу се морају укључити и Србија и Црна Гора и Република Србија. Државна заједница и Република Србија, многа предузећа и сви грађани имају значајна улагања у привреду Косова и Метохије. Мора се имати у виду чињеница да СЦГ дугује 1,3 милијарде долара страним кредиторима на име дуга привреде Косова и Метохије. Не може се занемарити ни тренутни дуг према пензионерима, људима који су часно и поштено радили и градили привреду и земљу, укључујући и Албанце. Неопходан је усаглашен приступ и за повезивање радног стажа свим радницима који су из неекономских разлога остали без посла.
Повратак на Косово и Метохију (PPS, 1,09MB)
Извор: Координациони центар за Косово и Метохију
Косово и Метохија
-
Београд, 15. новембар 2024.Приведен Србин на Космету због изражавања политичког незадовољства
-
Београд, 14. новембар 2024.Реализација економских мера за оснаживање и опстанак српског народа на Космету
-
Београд, 12. новембар 2024.Једини циљ Приштине био да се роба из Србије протера са Косова и Метохије
-
Београд, 7. новембар 2024.Свакодневна тортура над ухапшенима у затворима на Косову и Метохији
-
Београд/Њујорк, 30. октобар 2024.Насиље над Србима на Космету достигло алармантан ниво
-
Београд, 30. октобар 2024.Режим у Приштини систематски ускраћује Србима елементарна људска права
-
Београд, 30. октобар 2024.Закони о подршци српском народу на Косову и Метохији немају никакве везе са обавезама из дијалога
-
Београд/Њујорк, 29. октобар 2024.Србија ће на седници СБ УН о Косову и Метохији тражити формирање ЗСО и нулту толеранцију за потезе Приштине
-
Београд, 28. октобар 2024.Приштина свакодневним насиљем настоји да протера Србе са Косова и Метохије
-
Београд, 26. октобар 2024.Наставак полицијске тортуре над Србима на Косову и Метохији