Србија
Упознајте Србију

О Србији

Потенцијали Србије

Устав

Знаменити Срби
Грађани
Образовање

Предшколско образовање

Основно образовање

Средње образовање

Високо образовање

Дуално образовање
Култура и наука

Установе културе

Језик и писмо

Научна истраживања

Пројекти и иновације

Интелектуална својина
Здравство

Здравствене установе

Здравствено осигурање

Лечење у иностранству

Подршка оболелима од ретких болести
Осигурање

Пензијско и инвалидско осигурање

Социјална заштита

Породични закон

Особе са инвалидитетом
Дигитализација

Едукација

Деца на интернету

Услуге од поверења

еРецепт

еПорези

еТрговина

еБеба

Културно наслеђе

Дигитална фарма

Савет Владе Србије за ИТ и иновационо предузетништво

есДневник

Ажурирање адресног регистра

Стратегија развоја вештачке интелигенције
Посао
Запошљавање

Прилике за посао

Додатно образовање и обуке

ИТ преквалификације

Програми запошљавања

Признавање диплома стечених у иностранству

Закон о раду и други закони којима се уређује област рада
Привредна клима

Предузетници и привредна друштва

Финансијска подршка

Извоз

Нефинансијска подршка

Царинска тарифа

Међународни споразуми
Инвестиције

Развојни пројекти

Погодности за инвеститоре

Инфраструктура

Слободне зоне
Порези

Порески систем

Порез на доходак

Порез на добит

Међународни уговори
Медији
Вести

Влада Србије

Активности премијера

Активности потпредседника

Активности Владе

Косово и Метохија

Политика

Економија

Стоп корупцији

Култура и вера

Спорт

Конференције за новинаре

Интервјуи

Линкови

Издвојене теме

COVID-19 - архива
Прес служба

Kонференцијe за новинаре

Најавe и обавештења

Саопштења Владе

Саопштења министарстава

Аудио прес
Влада
Влада Републике Србије

Састав Владе

Експозе

Документи

Европске интеграције

Архива сајтова Владе

Архива експозеа

Издвајамо
Контакт
Будимо у контакту

Именик Владе Републике Србије

Контакт формулар

Будимоу контакту

Било да имате питање, коментар, сугестију или било какав проблем који је у оквиру надлежности Владе, пошаљите нам своју поруку и потрудићемо се да вам одговоримо у најкраћем року. Уколико ваш проблем излази из оквира наших овлашћења, проследићемо поруку надлежној институцији.

Влада Републике Србије

У служби грађана

О:

Читај ми

Извештај Владе Србије о спровођењу Плана за политичко решење садашње ситуације на Косову и Метохији

План Владе Републике Србије за политичко решење садашње ситуације на Косову и Метохији усвојила је Народна скупштина Републике Србије 29. априла ове године. Треба и овом приликом истаћи да је Скупштина овај План усвојила без иједног гласа против. Скупштина је својом Одлуком о утврђивању Плана обавезала Владу да «у вођењу политике Републике Србије и у вршењу других уставом и законом утврђених надлежности, у односу на Косово и Метохију – полази од Плана за политичко решење садашње ситуације на Косову и Метохији.» Исту врсту обавезе ова Одлука утврдила је и за друге органе у Србији, као и за све органе Републике у сарадњи са надлежним органима државне заједнице и Републике Црне Горе, при вођењу спољнополитичких активности које се тичу Косова и Метохије.

У свим својим досадашњим активностима око Косова и Метохије Влада се доследно држала својих обавеза утврђених поменутом Одлуком. Будући да је Покрајина после погрома албанских сепаратиста над српским становништвом од 17. и 18. марта била повод бројних активности и иницијатива међународних организација – УН, ОЕБС, Савет Европе, затим Европске уније Контакт-групе и већег броја појединих држава и међународних невладиних организација – председник и чланови Владе, као и њихови сарадници, обавили су од доношења поменуте Одлуке Скупштине низ разговора о решавању ове тешке ситуације. У свим овим приликама План Владе представљао је полазиште и оквир.

Првих недеља по усвајању Плана међународни чиниоци прихватали су понуђени начин решавања проблема у Покрајини онако како је наша страна предложила. План је изазвао велико интересовање у међународним круговима и вербално је био прихватан као добра полазна основа за разговоре о решењу, пре свега тешког положаја српске заједнице на Косову и Метохији. Део међународних учесника оличен у ad hoc групи коју су сачињавили представници САД, ЕУ и НАТО (тзв. Група за подршку, или «Тројка») веома брзо је уз начелно прихватање Плана захтевао укључивање Срба из Покрајине у привремене институције КиМ, као и у Групу за саветовање око безбедносних питања и Радну групу за израду предлога децентрализације. Иста група - чији статус од почетка није био јасан, будући да се представљала као динамичко језгро Контакт-групе, што су неки чланови Контакт групе негирали - инсистирала је на упоредном наставку техничког дијалога између Београда и Приштине.

Ове иницијативе, без суштинског напретка у прихватању и спровођењу Плана Владе Србије, оцењене су са наше стране као разводњавање изворног концепта Плана. Све оне нису суштински одбачене (сем предлога о учешћу српских представника у Групи за децентрализацију), али је саговорницима јасно предочено да такве идеје могу бити размотрене после озбиљног прихватања Плана Владе Србије, бар у оном смислу у којем је првобитно оцењен – као добра полазна основа. Наша страна се, такође, није сложила са «спонтано» уведеном праксом да «Тројка» заступа Контакт-групу у посредујућим активностима, већ је инсистирала на непосредном и учесталом деловању саме Контакт-групе. Влада је имала у виду да Контакт-група одсликава шири спектар релевантних међународних чинилаца.

Са приближавањем завршетка рада Групе за децентрализацију на Нацрту реформе локалне самоуправе (друга половина јуна и прва половина јула) јасно су се уочавале две тенденције: 1) притисак на косметске Србе да уђу у све радне групе и у привремене институције; 2) запостављање и избегавање суштинских решења из Плана Владе Србије. Упоредо са тим, актуализовано је питање избора за Скупштину КиМ и учешћа српских представника на изборима. Почеле су да преовлађују оцене о стабилизовању прилика у Покрајини и самим тим способности тамошњих институција да преузму одговорност за даљи развој догађаја.

Нацрт реформе локалне самоуправе завршен пре десетак дана, који је сачинила поменута радна група, показује политичку тенденцију УНМИК-а и представника косметских Албанаца (заступљених у привременим институцијама) око решавања дубоких проблема у Покрајини. Нови концепт локалне самоуправе треба, између осталог, да омогући већу самосталност локалних (општинских) власти у једном броју комуналних делатности. Овај предлог, извесно, не даје ни приближне гаранције за решавање стварних проблема положаја српске заједнице, која је као и пре изложена терору добро организованих екстремиста и локалног албанског становништва.

Оцењујући да се полако али сигурно на дело враћа политика УНМИК-а и дела међународне заједнице на КиМ која је довела до погрома 17. марта и 18. марта, и да се у складу са тим одговорни представници међународне заједнице оглушују не само о План Владе Србије него и о обавезе из Резолуције 1244 о заштити људских права и права повратка прогнаних (од пре, али и после 17. марта), Влада Србије не може да прихвати ову политику свршених чињеница. Влада је због свега тога још више учвршћена у ставу да једино План, који је она предложила а Скупштина Србије прихватила, даје основ за решавање не само питања положаја српског народа и осталих неалбанаца на КиМ, већ и целокупне хаотичне ситуације у Покрајини. Сада, када УНМИК и косметске институције (које представљају албанске интересе) имају свој предлог решења, требало би наставити активности у правцу разговора о два предлога, њиховим поређењем са постојећом ситуацијом и њиховим међусобним суочавањем с обзиром на основни задатак, а то је давање поузданих гаранција безбедности Србима и осталим неалбанцима и постизање унутрашњег мира и реда у Покрајини.

Влада, такође, сматра да би излажење косметских Срба на изборе у оваквој ситуацији значило фактичко поништење њеног Плана и одустајање од активности усмерених на заштиту безбедности Срба и остваривање услова за повратак прогнаних у Покрајину.

Протекли период од три месеца од усвајања Плана Владе у Скупштини није донео побољшање положаја Срба у Покрајини, али је уверио Владу да је једини пут ка њиховом опстанку, повратку и животу достојног човека, борба за остваривање принципа и конкретних решења из Плана за политичко решење садашње ситуације на Косову и Метохији. Тај документ представља први активни допринос обезбеђивања виталних интереса Републике Србије и државне заједнице у јужној српској покрајини после више година и као такав он се суштински не сме доводити у питање.