Министарство наводи да је анализа досадашње праксе легализације бесправно саграђених објеката у Србији недвосмислено показала да су рокови за легализацију дефинисани Законом о планирању и изградњи сасвим нереални, а постојећи административни капацитет локалних самоуправа недовољан и неодговарајући за један овако важан и сложен посао. Штавише, низ мањкавих досадашњих решења и ограничене могућности државних институција и општина да их спроведу не само да легализацију чине неефикасном, већ и стимулишу нову бесправну изградњу.
У саопштењу се подсећа на то да је поменутим законом отворена могућност легализације бесправно подигнутих објеката који су започети и завршени до 13. маја 2003. године, при чему је рок за подношење пријава са потпуном одговарајућом документацијом за легализацију истекао 13. новембра 2003. године. До тог датума, захтеве за легализацију предао је велики број власника, који су тиме показали да схватају значај који овај процес има како за приватни, тако и за јавни интерес.
Министарство истиче да легализација у Србији треба да буде настављена и окончана рационално, темељито, стручно и са сасвим јасним и прецизно дефинисаним критеријумима и процедурама, при чему је истовремено низом мера неопходно подстицати и фаворизовати легално грађење.
Због тога што различите ситуације и проблеми које је потребно разрешити кроз процес легализације захтевају више времена и темељит приступ, као и у циљу избегавања штете која може настати исхитреним и недовољно промишљеним решењима, Министарство за капиталне инвестиције препоручује локалним самоуправама у чијој су надлежности одлуке о легализацији следеће:
- Да се преиспитају цене и трошкови процедура за легалну изградњу и да се оне формирају тако да буду стимулативније у односу на цене легализације, при чему је недопустиво то да они који желе да граде по закону буду фактички дискриминисани у односу на оне који би и даље да граде мимо њега.
- Да локалне самоуправе, сходно својој надлежности донесу програме за уклањање оних бесправно саграђених објеката за које су утврдили да очигледно и непосредно угрожавају јавни интерес и то узурпацијом јавног грађевинског земљишта, изградњом на постојећим и планираним саобраћајним и инфраструктурним коридорима, зонама водоизворишта и томе слично.
- Да се за објекте који се због непотпуне документације нису могли узети у разматрање за легализацију, примене одредбе Закона о управном поступку, који налаже допуну документације.
- Да се што пре приступи изради одговарајуће планске документације за постојеће зоне и локације бесправне изградње. Препоручљиво је да у одлукама о изради ове документације, локалне самоуправе јасно дефинишу санационе циљеве ових планова. Такође, у садржају нацрта ових планова треба да се нађу прецизни критеријуми за уклапање бесправно саграђених објеката у просторне целине унутар граница ових планова.
У саопштењу Министарства наглашава се да ови критеријуми и овакви планови могу да буду правни, стручни, али и демократски основ за процес легализације.