Динкић је објаснио да је услов да се конкурише за добијање дугорочних и краткорочних кредита регистровање пољопривредних газдинстава у Управи за јавне приходе. Уговоре о кредитирању до сада је потписало 19 банака, од којих 15 и за краткорочне и дугорочне кредите, међу којима су Национална штедионица, Атлас банка, Меридијан банка, ЈУ банка и Комерцијална банка. Само за дугорочне кредите потписала је Поштанска штедионица, а само за краткорочне Делта, Војвођанска и Центро банка.
Ивана Дулић-Марковић навела је, између осталог, да су кредити за пољопривредне произвођаче предвиђени програмом за унапређење пољопривредне производње ресорног министарства, за који је издвојено 3,7 милијарди динара.
Министар финансија је током разговора са пољопривредним произвођачима рекао да ће држава, поред тога што је три пута повећала аграрни буџет, посебно радити на томе да пореским олакшицама мотивише улагања у производњу пољопривредних машина.
Он је приликом јавне расправе с пољопривредницима на тему нацрта закона о порезу на додату вредност и порезу на добит предузећа истакао да увођење пореза на додату вредност неће довести до повећања цена, као и да ће инфлација следеће године бити сведена на шест одсто.
Динкић је рекао да ће увођење ова два закона омогућити значајна улагања у нашу привреду и да ће значајно смањити сиву економију, која неће прелазити 20 одсто бруто друштвеног производа. Према његовим речима, порез на додату вредност подразумева увођење опште стопе од 18 одсто и посебне снижене стопе од осам одсто за 11 производа, међу којима су хлеб, млеко, брашно, шећер, уље, лекови и други производи.
Динкић је нагласио да је Нацрт закона о порезу на добит предузећа знатно либерализован предлогом да се уведе најнижа стопа у Европи од 10 одсто, што треба да привуче стране инвеститоре, стимулише привреднике да реално исказују добит, као и да подстакне запошљавање.